Недеља, 24.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ноле и Њујорк, последњи чин

Све је изгледало као савршени Новаков сценарио који понавља годинама. Умориће Данила Медведева у првом сету, Рус ће повести са 1:0, али његова рука која шаље убитачне прве сервисе више неће бити онако сигурна, задрхтаће и стегнуће се јер је и Медведев претпостављао оно што знају и сви остали: да је сценарио одавно написан, да је крај већ снимљен и да ће га Новак психички и физички сломити.

Сви знаци указивали су да ће то бити Новаков дан. Покупиће календарски слем, сва четири у низу, освојиће 21. гренд слем титулу и онда ће статистика потврдити оно што Новак већ јесте – највећи свих времена.

Међутим, у другом сету видело се да Ноле прави исувише грешака, да његови форхенди и бекхенди завршавају у мрежи и не погађају аут-линије, да је историја по коју је Ноле дошао у Њујорк да је зграби за руку све даље од њега, да она одлази изнад стадиона „Артур Еш” и заказује му следећи рандеву.

Много година раније, на свом првом јуниорском Ју-Ес опену, Ноле је с оцем Срђаном спавао у бедном хотелу без клима-уређаја, иако се Велика јабука гушила у неподношљивој врућини и спарини. На аеродрому су, погледавши му пасош, претресали дечака као да је терориста. Дечак је тада погледао њујоршког полицајца и рекао му: „Дочекаћеш ме другачије када једног дана будем број један.” Био је то први сурет Новака и Њујорка и његов први велики ожиљак.

Годинама је њујоршка публика страсно навијала против Новака, и када је био аутсајдер против Федерера и Надала, и када је почео да их чисти са терена. Долазили су нови момци, али тај ирационални однос између Србина и Њујорчана се настављао, иако је Ноле чинио све да се хорски одијум против њега претвори у романсу. Све што је чинио, а толико се трудио, било је узалуд. Нетрпељивост је постајала све већа, ма како се звао играч с друге стране мреже, да је могла да се опипа у ваздуху, као оних дана када је клинац из Београда посматрао како га третирају као непожељног уљеза међу тениским племством.

Врхунац је била његова дисквалификација на Ју-Ес опену прошле године. Лоптом је случајно погодио линијског судију. Судија је била жена. Његов поход био је заустављен јер тада би се све коцкице сложиле, али је ток догађаја који су уследили показао да га је то само додатно ојачало. У питању је било и нешто друго, што је, претпостављам, мотивисало организаторе у Њујорку да донесу такву одлуку без преседана. Федерер је зашао у четрдесете, Рафина колена су исувише слаба, а драматургија светског тениса захтева много више: нове ликове, издају, борбу за престо, трагичног јунака око кога се стварају дворске сплетке и, коначно, катарзу. Сузе се подразумевају.

Ноле је то знао, његов тим је то знао, његова породица је то знала, цео свет је то знао и зато је на стадиону „Артур Еш” стигла прва гарнитура Холивуда. Бредли Купер, Бред Пит, Бен Стилер, Леонардо Дикаприо и највећи од њих, Алек Болдвин, глумчина који наравно никада неће добити Оскар. Желели су да виде Цезара и неколико Брутова јер и Зверев и Беретини и Медведев су Новакови пријатељи ван терена. Зверев је на Олимпијади у Токију, побеђујући Новака, знао шта је учинио и готово да се извињавао Нолету. Оцеубиства никада нису лагана ствар.

Знао је и Новак. Одлазећи у Токио, није желео да изда своју земљу и да се сакрије иза личних амбиција. Могао је да се правда да је уморан, али није. Могао је да се сакрије, али није. Некада су порази много већи од победа, нарочито када су одлуке да се бориш ствар срца, а не калкулисања. Највећи је показао у Токију да је част вреднија од свега, вреднија и од златних медаља. Он сам против целог света, један витез против толико војски, показао је да је један од оних који се одазива на мобилизацију када чује звук трубе и креће у јуриш.

Знао је да ће да погине, не сумњајте у то, али то сазнање га чини још већим.

Дошавши у Њујорк, с толико ожиљака на себи, Ноле је стигао до финала на свој начин. Сламао је будуће наследнике величанственим тенисом, док је публика поново била еуфорично, као никада раније, против њега. Била је то реприза његовог дуготрајног пута до освајања Ролан Гароса. У финалу је играо против Стена Вавринке, био је 7. јун 2015. године. Била је то његова сезона, попут ове. Куп мускетара га је чекао да га високо подигне.

Није успео, али публика му је клицала као да то чини последњи пут, тапшала као да му више никада неће тапшати, а он је пустио своје прве сузе јавно. Сливале су се низ образе, мушки, као да се заувек опрашта од Париза. Трећи пут узастопно изгубио је финале на шљаци и најлошија врачара би му прорекла да је Париз за њега уклети град. И била би у праву. Парижани су осећали његов бол и била је то врста виртуелног загрљаја.

Следеће године Новак је дошао у Париз, јурећи поново то парче шљаке, подлоге на којој је почео да тренира као дечак. Он и Енди Мари у финалу и победнички сценарио који ће се понављати наредних година. Мари добија први сет, а затим Новак почиње са својим убитачним ритмом. Он није мислио на прошлу годину, већ само на тај тренутак који је стао у нешто више од три часа игре.

Публика је била у екстази јер она жели да најпре шампиона види на коленима, како би створила илузију да је она та која га поново подиже. Колективна подсвест масе жели да у слому највећег препозна себе и своје обичне животе. То је тај преломни тренутак преласка из зоне мржње у зону љубави. Комплетирајући тада све гренд слемове у Паризу, Новак је отворио своју прву Пандорину кутију јер је добро знао да је сада он тај који одређује своју судбину. Шта је следеће, питао се свет. Има ли томе краја?

Њујорчани су у финалу схватили исто што и Парижани. Да Новак пред њима отвара нову Пандорину кутију. Он није играо против сјајног Медведева, већ против самога себе. Ноле је форхендима, бекхендима и волејима терао све демоне коју су га прогонили, покушавајући да их коначно уништи. Пред сервис Медведева за меч Новак је прекрио лице пешкиром и заплакао, а потом сузних очију чекао егзекуцију. Дошао је да покупи историју, а добио је еуфорични излив наклоности Њујорчана коју нису осетили ни Федерер ни Надал. Медведев је био свестан шта је учинио. Победивши Новака, крунисао га је у Цезара. Лоптица је бачена! Узеће Новак још неколико гренд слемова, али неће га то учинити највећим тенисером свих времена. Требало је да изгуби да би му то коначно признали.

Драму су желели, драму су и добили. Ноле и Њујорк, последњи чин!

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slobodan
Браво за анализу. Новак је највећи, показаће се то у времену које је пред нама.
V.V.B. Danska
Mislim da su i vreme koje je za nama, kao i neke brojke, vec jasno pokazali i dokazali Noletovu velicinu, tj da je najveci u istoriji tenisa. To je jasno svima onima koji to zele da vide. Vreme koje je pred nama tu nepobitnu cinjenicu moze samo jos vise da potvrdi i ucvrsti, ali verujem da ni to ne bi bilo dovoljno da "slepci" progledaju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.