Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Фридом хаус: Интернет у Србији слободан

(Pixabay)

У Србији је окружење за слободу на интернету релативно отворено, са високим нивоом приступа интернету, ограниченим блокирањем веб страница и снажном уставном заштитом новинара, наводи се у данас објављеном извештају међународне организације Фридом хаус, преноси Бета.

Међутим, упркос разноликости онлајн медија, забележено је повећање дезинформација „које шире провладини информативни сајтови, чији су неки од власника повезани с владајућом партијом”, као и број напада на новинаре, наводи се у извештају „Слобода на интернету 2021”.

Србија је добила 71 поен, при чему 100 поена означава највећи степен слободе на интернету, и тиме се нашла на 15. месту од укупно 70 земаља у којима је спроведено истраживање.

Србија је ове године први пут укључена у годишњи извештај Фридом хауса о слободи на интернету.

„Србија је парламентарна демократија са конкурентним вишестраначким изборима, али последњих година Српска напредна странка стално нарушава политичка права и грађанске слободе, вршећи притисак на независне медије, политичку опозицију и организације цивилног друштва”, оцењено је у извештају.

Наводи се да су онлајн новинари повремено кривично одговарали за свој рад и да су све више изложени претњама и узнемиравању због свог извештавања.

Новинари се често суочавају с физичким нападима и претњама због свог извештавања, наводи Фридом хаус и додаје да је Независно удружење новинара Србије (НУНС) документовало 189 онлајн и офлајн напада на новинаре током 2020. године, „што је забрињавајуће повећање у односу на 119 напада документованих 2019”.

Аутоцензура није честа, али је присутна, посебно међу провладиним медијима, а „држава и даље има активну улогу у утицају на медијско тржиште”.

„Одређени број новинских кућа има блиске везе са владом, а политичка поларизација медија погоршана је повлашћеним третманом власти према таблоидима који о њој пишу у позитивном светлу”, пише у извештају.

„У пракси, интернет портали таблоида блиских влади, који стално манипулишу чињеницама и клевећу независне медије, наставили су да добијају значајна јавна средства на државном и локалном нивоу”, указује Фридом хаусу и наводи агенцију Танјуг као пример како влада врши контролу у медијској сфери, наводи Бета.

Кампање дезинформација су редовне, а власти користе ботове у изборним кампањама, али и у другим ситуацијама, наводи се у извештају.

Додаје се да забринутост изазива и надзор и приступ полицијских и безбедносних агенција подацима у телекомуникацијама без поштовања одговарајућих правних процедура.

Фридом хаус оцењује да су интернет услуге у Србији генерално поуздане и релативно приступачне.

„Влада није реметила нити ограничавала приступ интернету током периода истраживања, нити има података о ранијим искључењима интернета током избора или националних догађаја”, наводи се у извештају.

Додаје се да инфраструктура интернет провајдера није централизована, иако држава има већински удео у компанији Телеком Србија, једном од највећих провајдера.

Садржај на интернету је широко доступан, наводи се у извештају и додаје да током периода обухваћеног извештајем није био блокиран ниједан политички, културни или друштвени садржај.

Током тог периода забележено је неколико случајева у којима су корисници интернета тужени или притварани због говора на интернету, а подношене су и приватне тужбе против медија.

Интернет везу је 2020. године имало 81 одсто домаћинстава, компјутер поседује 74,3 домаћинстава, а 94,1 одсто има мобилни телефон, према подацима Републичког завода за статистику. Према подацима Међународне телекомуникационе уније, 78,4 одсто Срба има приступ интернету.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Маторац
Како да није слободан, пише ко шта хоће и како хоће, као на тараби.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.