Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чији је шампањац, а чији „просеко”

У Европи у току економски сукоб око брендирања хрватског вина „прошек”, а Француска се противи руском закону који забрањује увоз вина декларисаног као шампањац
(EPA-EFE/James Ross)

Два вина могу имати сличне називе, али само под условом да их потрошачи јасно разликују, аргумент је којим се служе најпознатији европски произвођачи док бесни прави економски рат око брендирања овог производа. „Просеко” против „прошека”, како би се могао назвати сукоб између Италије и Хрватске, један је од примера, а сличан спор ових дана води се и између Француске и Русије око шампањца. Две земље су се договориле да раде на решавању сукоба до кога је дошло због новог руског закона којим се од француских произвођача шампањца тражи да обележе своје боце као пенушаво вино. Од јула према овом пропису сви страни добављачи у Русији морају на етикети флаше да користе опис пенушаво вино, а само локални произвођачи могу на налепници да напишу „шампањскоје”, што је руски еквивалент за шампањац, пренео је Ројтерс. Закон је наљутио француске произвођаче шампањца који су обуставили испоруке у Русију и навели француску владу да запрети акцијом у Светској трговинској организацији.

С друге стране, поновни покушај Хрватске да региструје своје далматинско слатко вино „прошек” разљутио је Италијане, који тврде да је једини прави „просеко” онај који је направљен у северној Италији. Загреб је у Бриселу започео поступак за међународно признање имена свог вина одмах после уласка у ЕУ 2013. године, али је тај захтев одбијен због „сличности с италијанским ’просеком’”. Европски медији ових дана с посебном пажњом прате овај догађај, а пошто је Европска комисија најавила да ће захтев хрватских власти за регистрацију традиционалног израза „прошек” објавити у Службеном листу ЕУ, уследила је још јача реакција италијанских европарламентараца. Наводећи да су пред овом „лудом одлуком” ЕУ спремни да иду на барикаде како би на сваки могући начин бранили италијански „просеко” и послове хиљаду људи, италијански европарламентарци поручују да неће одустати.

– Одлука Европске комисије о признавању заштићене ознаке географског порекла хрватског вина „прошек” је погрешна. Министарство пољопривреде већ се изјаснило против тог признања и употребиће све релевантне аргументе како би одбило захтев Хрватске за регистрацију – поручило је у саопштењу италијанско министарство пољопривреде. Аустријски медији преносе и изјаву Луке Заје, председника италијанске регије Венето, у којој се производи просеко, који је рекао да Европа не брани идентитет својих територија.

– Италија је пре много година на европском унутрашњем тржишту заштитила свој „просеко”. То значи да се вина с истим или сличним именом не могу продавати у ЕУ ако не долазе из регије Венето. Хрватска иницијатива у корист „прошека” напад је на наш „просеко”, који се извози највише на свету, али и највише копира – наводи се у писму италијанског пољопривредног удружења „Колдирети”. Италијанска влада се последњих година борила за заштиту идентитета „просека”. Брдско подручје северне Италије у којем се производи „просеко” влада је у Риму прогласила посебним подручјем 2009. године, а део италијанске покрајине у којем се он производи проглашен је Унесковом светском баштином.

Заштита традиционалних производа је стандардизовани поступак, какве земље чланице ЕУ континуирано спроводе, прво на националном нивоу, а затим и на нивоу уније. Из ЕУ поручују да је реч о уобичајеним процедурама које се на заједничком тржишту често спроводе. Заштита традиционалних производа произвођачима омогућава заштиту интелектуалног власништва, квалитета и репутације у погледу заштите од имитација, окупља произвођаче и подстиче их на заједнички наступ на тржишту.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.