Инцкови закони неважећи на територији РС

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Закони који су недавно усвојени у Скупштини РС – којима су Инцкова наметнута решења о негирању геноцида проглашена неважећим на територији Републике Српске – упућени су председници РС Жељки Цвијановић на потписивање. Код председнице на потпис иду и измене Кривичног закона РС, којим су прописане казне за ругање или понижавање тог ентитета.

Посланици републичког парламента усвојили су ова два решења као одговор на наметање закона од стране бившег високог представника Валентина Инцка, који је октроисао решења којима се кажњава изношење става и пропитивање у вези са догађајима у Сребреници.

Након што је Скупштина РС усвојила ова два закона, Бошњаци су се пожалили Уставном суду РС, који је у понедељак утврдио да се њима не вређа национални интерес било којег народа. Закони немају националну димензију и једнако се односе на све грађане РС, појаснили су.

Законом о непримењивању одлуке високог представника дефинисано је да институције РС неће сарађивати с надлежним органима БиХ у погледу примене спорних Инцкових одредби. Највиши званичници РС најавили су да ће МУП РС заштитити све грађане РС од евентуалног прогона од стране правосуђа у Сарајеву у случају поступања по пријавама за наводно негирање геноцида. Тужиоцима су, по недавним информацијама, већ стигле на десетине пријава за наводно негирање геноцида, између осталих и против Милорада Додика. Ова таласања су тек део проблема с којима се суочава БиХ. РС, наиме, не прихвата именовање Кристијана Шмита за високог представника у БиХ, без сагласности УН. Немачки дипломата дошао је у Сарајево немало пошто је његов претходник распламсао страсти када је наметнуо законску забрану негирања геноцида, што је потез који у Бањалуци доживљавају као неуставан. Траже повлачење наметнутих решења, а док се то не деси не намеравају да учествују у одлучивању у органима БиХ, који већ неко време немају капацитет за доношење одлука.

У међувремену, Уставни суд БиХ оспорио је право Српској да регулише питање власништва над шумама на властитој територији, те донео одлуку да се о расподели имовине треба постићи договор у парламенту БиХ. Такву одлуку у РС схватају као политичку и пристрасну у корист једног народа, па као реакцију на чин који сматрају неправедним најављују повлачење из споразума о оснивању појединих институција БиХ, као што су Оружане снаге БиХ и Високи судски и тужилачки савет (ВСТС) БиХ.

Аналитичари процењују да би такав потез РС био корак до независности, док други наводе да ће такве најаве званичника РС тешко заживети у пракси, те сматрају да би опредељење РС да крене у том правцу било наговештај изузетно турбулентног политичког периода. Власт и опозиција затражили су седницу Скупштине РС, која тек треба да одреди какав ће бити одговор на одлуку Уставног суда БиХ.

Милорад Додик најавио је да ће се наредних дана разматрати повлачење из споразума о војсци, а потом и формирање војске РС. Војска РС је одредба која још постоји у Уставу БиХ, јер највиши правни акт БиХ није измењен након што су укинуте ентитетске војске.

Председавајући Председништва БиХ Жељко Комшић описао је најаве из Бањалуке као „побуну”, док су их из амбасаде САД у Сарајеву окарактерисали као „ретроградне позиве који нуде губитак шанси у будућности”.