Уторак, 31.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Папрени цех короне

Јавни дуг за годину и по дана увећан је за 4,4 милијарде евра, али не прети да пређе 60 одсто бруто домаћег производа
(Фото Д. Јевремовић)

Колико нас кошта корона рачунајући колико се држава задужила да би исплатила преузете обавезе? Помоћ привреди, грађанима, сервисирање минуса у државној каси који је зато настао… Није била јефтина. Од почетка пандемије јавни дуг државе је већи за чак 4,4 милијарде евра. Не можемо да кажемо да је сав овај новац „појела” корона, јер се држава и пре ње задуживала, али јесте већински део. На крају 2019. јавни дуг је износио 23,9 милијарди евра, а у јулу ове године 28,4 милијарде. Мерено према уделу у бруто домаћем производу (БДП) тада је то било 52 одсто, а сада 57,8. Само у овој години јавни дуг је порастао за 1,6 милијарди евра.

При томе, повећање јавног дуга за 2021. уопште није коначно. Подсећања ради, у септембру је било још једно позамашно задужење. Србија је на међународном финансијском тржишту емитовала седмогодишње еврообвезнице у вредности од милијарду евра с каматом од један одсто. Њихова намена је, како је саопштено из Министарства финансија, обезбеђење средстава за финансирање пројеката за заштиту животне средине. Осим тога, емитоване су и петнаестогодишње еврообвезнице у вредности од 750 милиона евра, са каматном стопом од два одсто чија је намена отплата дела постојећих дугова који доспевају на наплату.

Стручна јавност услове под којима су ове две емисије обвезница емитоване оцењују као повољне, на шта је утицало стање на светском тржишту услед велике понуде јефтиног капитала, као и солидне макроекономске перформансе привреде Србије. На овај начин смањиће се расходи из буџета за камате.

Иако јавни дуг убрзано расте званичници кажу да неће прећи 60 одсто БДП-а, а такве су и оцене Међународног монетарног фонда. Добра је вест што минус у државној каси није онолики колико се предвиђало – 6,9 одсто, већ је мањи. Захваљујући опоравку привреде и добрим приходима државе, али и нешто мањим расходима за инвестиције што није добро, минус у државној каси вероватно ће бити око пет одсто БДП-а. С таквим дефицитом ни јавни дуг неће прећи 60 процената.

Михаило Гајић, економиста Либека (Либертаријански клуб), напомиње да стање јавног дуга није критично, али би требало размислити о томе да се води конзервативнија економска политика него у претходне две године.

– Висина јавног дуга је првенствено последица неколико програма помоћи привреди и грађанима, то је ланчана последица. Да су програми подршке били циљани, селективни и усмерени само на оне делове привреде који су највише погођени, као што су туризам, угоститељство, износ јавног дуга био би мањи. Он иако расте још није у опасној зони. Граница од 60 одсто БДП-а је за земљу наших одлика означена као опасна. Међутим, мислим да ни прелазак преко тог нивоа није проблематичан. Небитно је да ли ће бити 59 или 61 проценат. Битно је да он буде стабилан и да почиње да се смањује не само како расте бруто домаћи производ, већ и у апсолутним износима. То значи да се држава не задужује уколико нема велике потребе за тако нечим. Онда би ти стари дугови полако почели да се враћају – објашњава он.

Држава је управо саопштила да је вратила део скупог дуга, а Гајић на то каже да се држава сада задужила под новим условима по нижој каматној стопи и да се на тај начин штеди много новца на плаћању камата.

– О јавном дугу треба водити рачуна на дужи рок, пет година на пример, и оставити простор за евентуалне кризе. Замислите да нас је ова ковид епидемија задесила 2014. када смо због лоше фискалне политике и укупне економске ситуације били на два корака од банкрота – наводи Гајић.

Иначе, по расту јавног дуга Србија није изузетак. Корона је то свима направила, а поређења ради јавни дуг еврозоне, њених држава чланица, достигао је и престигао вредност свега онога што та, иначе, јака економија, створи за годину дана. Премашио је ниво од 100 процената бруто домаћег производа.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile.
Na sajtu Uprave za javni dug stoji: "Прелиминарно стање јавног дуга Републике Србије на дан 01.10.2021. године износи 3.477.362.546.003 динара" što je, po kursu 117.56 dinara za evro, 29.579 mlrd €. Ova vlast je preuzela Srbiju sa javnim dugom centralnog nivoa vlasti od 15.47 mlrd € iz jula i avgusta 2012. (Mesečni izveštaj za avgust 2012.). Na kraju 2015. dug je uvećan na 24.819 mlrd € (Tabela 5, makroekonomski pokazatelji Min. fin.-a). Kamate od 2012. do 2020. plaćamo prosečno 2.4% od BDP-a.
iz glave
korona unosi strah, povećava stres, zanemaruje stvarne smrtne bolesti i ubija duše, a novčani troškovi su naspram toga nebitni, ionako će uskoro hiperinflacija $ i €
Vojislav Guzina
Korona je kriva za trećinu rasta javnog duga u poslednjih deset godina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.