Путин предлаже Бриселу преговоре с „Гаспромом”

Брисел је немоћан да спречи раст цена гаса који погађа потрошаче у Европи. Разлози тренутних високих цена енергената на глобалном тржишту нису поникли у Европи. ЕУ ће настојати да до краја године осмисли одговарајући пакет енергетских потеза да заштити унутрашње тржиште. Тим речима је Кадри Симсон, европски комесар за енергетику, признала у среду стратешку зависност ЕУ од спољног света, у тренутку кад је цена природног гаса достигла историјски максимум од око 1.900 евра за 1.000 кубних метара. У среду ујутру иста мера гаса на европској енергетској берзи у Холандији стајала је око 1.700 евра, дан раније око 1.300 евра, а у понедељак око 1.200.

А затим је у среду једна порука руског председника Владимира Путина зауставила панично трговање будућим испорукама природног гаса у Европи без преседана у историји берзи са западне стране Урала.

„Хајде да размишљамо о могућем повећању снабдевања тржишта, само што је неопходно да то урадимо пажљиво. Нагодите се с ’Гаспромом’ и разговарајте о томе. Ова спекулативна помама никоме не чини добро”, саопштио је руски председник Владимир Путин током седнице са енерго-званичницима водећег светског извозника гаса, коју је преносила државна телевизија.

Истом приликом Путин је наговестио могућност да се евентуално повећање испорука природног гаса може спровести и преко Украјине, мада, према речима шефа Кремља, то „Гаспрому” и није баш профитабилна опција. Александер Новак, заменик руског премијера, био је на истој седници прецизан: „Убрзавање сертификације пројекта ’Северни ток 2’ могло би на неки начин да ублажи енергетску кризу у Европи. Чинило би добро и да се повећају волумени трговине природним гасом на енергетској берзи у Санкт Петербургу. Тиме би се осујетио део спекулативних работа које се понекад уочавају на тржишту”, истакао је Новак.

Истовремено, Игор Сечин, шеф „Росњефта”, затражио је од Владимира Путина мишљење да ли би тај руски енергетски џин могао да почне с извозом природног гаса, али руска телевизија није пренела шта је шеф Кремља одговорио, јавиле су западне агенције.

Након Путиновог излагања, цена природног гаса на европској берзи у Холандији кренула је осетно да пада, да би се јуче ујутру свела на вредност од око 910 евра за 1.000 кубних метара.

Даљи наставак енерго-политичких односа Русије са Европском унијом уочи најављене студене зиме, ниских залиха природног гаса с обе стране Урала, енормно скупе електричне енергије на Старом континенту, привредног посткорона узлета... још је неизвестан.

Ипак, зна се да је Брисел јуче на свом терену доживео значајни правнички пораз у случају „Северни ток 2”. Наиме, Михал Бобек, саветник Европског суда правде у Луксембургу, оценио је да швајцарска фирма „Северни ток 2” може да оспорава Гасни правилник ЕУ (амандмански измењен на брзину 2019. године).

„Усвајање Гасне директиве ЕУ са амандманима, изменило је правни статус (швајцарске фирме) ’Северни ток 2’ тако да је постала једина компанија на коју се односио тај правни акт”, написао је Бобек у мишљењу суду, након што је првостепено веће суда у Луксембургу одбацило жалбу „Северног тока 2” с истим аргументом да је Брисел скројио Гасну директиву тако да осујети нови руско-западноевропски гасовод.

Суд правде у Луксембургу, иначе, у четири од пет случајева поступа према израженом мишљењу свог саветника, наводи Ројтерс. Да ли ће „Северни ток 2” успети да се избори с европским правилником, по којем снабдевач енергентима са стране не може истовремено да контролише и цевовод којим се креће енергент, загонетка је. Једнако као и питање колики ће значај за огорчене европске противнике „Северног тока 2” имати историјско признање Кадри Симсон да је ЕУ само пуки посматрач усред енергетске кризе која истовремено угрожава буџет стотина милиона Европљана, као и амбициозне „зелене” планове Брисела.

Низ престоница ЕУ већ данима тражи да Брисел отвори званичну истрагу о томе да ли је „Гаспром” последњих месеци намерно празнио своја складишта гаса широм Европе и драстично снижавао испоруке енергента преко Белорусије и Украјине. Само аматери могу тако да замишљају поводе текуће глобалне енергетске кризе, поручио је у среду Дмитриј Песков, портпарол Кремља.

Владимир Путин је у среду нагласио да је Русија била и биће поуздани пословни партнер Европе, као и да је „Гаспром” ове године за осам одсто повећао испоруке природног гаса трасом кроз Украјину. Колико ће „Гаспром” бити спреман и у могућности да прискочи ЕУ у помоћ у овој енергетској кризи, биће јасније ускоро. Шеф Кремља је у среду поручио да „Гаспром” треба да има на уму потребе домаћег тржишта. С друге стране, америчка инвестициона банка Голдман Сакс сматра да постоји ризик да „Гаспром”, због рекордне производње, уговорних обавеза према другим клијентима, техничких разлога и полупразних складишта у северозападној Европи, можда не буде у прилици да одврне гасну славину колико би с ове стране Урала могло бити неопходно.

Да ли ће Европљани кренути у нове дугорочне споразуме о снабдевању с „Гаспромом” и хоће ли бити у стању да превазиђу своје најновије поделе, овог пута због руског гаса, биће јасније након следећег самита лидера ЕУ крајем октобра.