Влаховић продужио наду на путу ка Лисабону

Наш млади нападач, за којим у овом тренутку лудује цела фудбалска Европа је као и сви ми који волимо репрезентацију, која се у не тако далекој прошлости много пута мучила против тимова који не спадају у прву категорију европског крема у једном тренутку када нам баш ништа није полазило за ногом помислио: „Па, време је да дамо гол. Можда се до овог момента нисам баш најбоље показао, можда не онолико колико је требало. Али, моја опција у овом мечу није предаја. Учинио сам праву ствар за моју земљу, надам се да смо сада још ближи успеху“.

На крају Душан Влаховић је у стилу највећих голгетера успео да искористи  једну од ретких прилика и да на крају уз доста среће продужи наду Србији на путу ка Лисабону.

Главни фудбалски елементи: брзина, шансе, посед лопте, били су на нашој страни после првог полувремена. Ипак, у тим моментима срећа је била највећи савезник Луксембуржана.Тек што је почела утакмица на новоизграђеном стадиону, на коме је Србија имала ту част да прва званично закорачи, на овај предивни спортско грађевински понос мале државе у срцу Бенелукса, наш тим је створио добру шансу. Тадић је у свом стилу проиграо Костића, а фудбалер немачког Ајнтрахта је не чекајући превише да се голман Морис намести добро и снажно шутирао. Али, на срећу  чувар мреже Луксембурга  био је одлично постављен. Недуго затим, узвратио је Оливије Тил, један од двојице браће, који су главна снага Луксембуржана у овим квалификацијама.

Зналачки је наша репрезентација вршила притисак ка голу противника. У изостанку Николе Миленковића, без којег се наша одбрана у последње три сезоне није могла замислити, селектор Стојковић је донео логичан потез. Шансу је дао Вељковићу који је у формацији са тројицом играча у задњој линији заузео место по десној страни, млади Павловић је дејствовао по левој, док је централно место у одбрани, испред голмана Рајковића, заузео најиксуснији Матија Настасић.

Сјајну је идеју имао наш најбољи стрелац када је у 19. минуту са друге стране шеснаестерца желео да пронађе Влаховића, коме је нажалост лопта за мало прошла поред ноге. Који тренутак касније Србија је организовала брзи контранапад. Након доброг шута Влаховића лопта је прошла поред десне стативе.

После пола часа игре, за који наши фудбалери могу да добију прелазну оцену, уследио је пад концентрације. Често је одбрана грешила у пасовима, стварајући несхватљиво сами себи највећи проблем. Једноставо, домаћин је то осетио па се све више приближавао нашем голу.

У самом финишу првог дела шкотски судија Колум пропустио је да досуди пенал за госте. Наиме, Душан Влаховић је несебично упослио Тадића, који се нашао у петерцу домаћина да би га у једном жестоком дуелу голман Морис закачио за леву ногу Ипак, Шкот је сматрао да та акције нема елементе за најстрожу казну. Наравно, погрешио је....

Знајући да за уторак не може да рачуна на Павловића и Ђурићића, наш стручни штаб је брзо реаговао па су тако шансу у другом полувремену добили Радоњић, и Спајић после дуго времена. У првих петнаестак минута наставка игре домаћин је умирио темпо, што никако није одговарало уваженом госту. Практично у том делу игре нисмо успели да створимо ни једну озбиљнију прилику, па је селектор морао да размишља о неким новим потезима. Како би продрмао играче, који су се трудили али тај труд уопште није доносио добар резултат.

После читавог периода изузетно слабе игре  нашег тима, посебно везног реда, уследио је гол охрабрења, који је дао снагу Србији. Милош Вељковић је дугом и прецизном лоптом успео да пронађе Душана Влаховића, који се мајсторски ослободио Карлсона и онда када је погледао где се Морис налази, уследио је јак и неодбрањив ударац: Луксембург – Србија 0:1!

Улазак Данка Лазовића донео је нову димензију нашег тима по десном боку, па је у једном таквом налету играча Вероне, синоћ слабо примећени Митровић, успео за мало да матира Мориса. Међутим, у задњи час испречио се одлични Шано. Стојковић је у финишу освежио и средњи ред, који се доста мучио, па је тако Саша Лукић био задужен да ,,спусти лопту“ да затвори све прилазе нашем голу, јер, требало је сачувати ову победу, која није остварена на баш лак начин..

После вођства Србија се није повукла, као што је то много пута до сада радила. Наши фудбалери, које је вођство још више охрабрило, успели су у наставку да створе још две, три добре прилике, које су само потврдиле да је екипа физички спремна за дугу и беспоштедну борбу. Не само са екипом као што је Луксембург, већ и са много јачим репрезентацијама. А већ за два дана очекује нас нови испит, у госте нам стиже Азербејџан...

Стадион: ,,Луксембург“. Судија: Вилиам Колум (Шкотска). Стрелац: Влаховић 68. минут. Гледалаца: око 2.500. Жути картрон: Бареиро, Карлсон (Луксембург), Павловић, Тадић (Србија).

Луксембург: Морис 7, Јанс 6, Шано 7, Карлсон 7, Пинто 6, Синани 7, Бареиро 6, С. Тил 6, О. Тил 6 (од 90. Муратовић -), Санчез 6, Девил 6 (од 74. Омосани -).

Србија: Рајковић 7, Вељковић 7, Настасић 7, Павловић 7 (од 46. Спајић 7), Ђуричић 6 (од 46. Радоњић 6), Милинковић-Савић 6, Гудељ 6 (од 70. Лукић -), Костић 7 (од 70. Лазовић 7), Тадић 7, Влаховић 8, Митровић 6 (од 88. Максимовић -).

Играч утакмице: Душан Влаховић (Србија)

Без Павловића и Ђуричића у уторак

Србија ће у уторак, када нам у госте стиже селекција Азербејџана, бити лишена још једног младог дефанзивца. Поред Миленковића у стартној постави неће бити ни Страхиње Павловића, који је синоћ  добио нови жути картон у овим квалификацијама. Такође у уторак неће играти ни Филип Ђуричић, који је после кошкања са Карлсоном добио нову јавну опомену. Добро је само што ови играчи могу да конкуришу за дерби са Португалијом 14. новембра у Лисабону...