Уторак, 18.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Многи без слуха за потребе глувих

Неадекватно образовање и недовољан број професионалних тумача знаковног језика, само су неки од проблема особа са овим инвалидитетом
У свету наставници који раде са ђацима оштећеног слуха носе посебне маске (Фото EPA-EFE/Laurent Gillieron)

У Србији свака трећа особа има проблем са слухом, било да је он урођен, последица повреде на раду или траг који су оставиле године. А колики је број глувих и наглувих особа, односно оних који користе српски знаковни језик, није познат. Савез глувих и наглувих Србије броји 12.000 чланова, али су претпоставке да је број корисника српског знаковног језика далеко већи. Не само што се поуздано не зна ни колика је ова заједница, њихова подршка системски није регулисана као подршка особама са инвалидитетом. То је последица чињенице да се глувоћа третира као 70 одсто телесног оштећења, због чега остају без државне помоћи у многим сегментима. Процењује се да 350.000 људи у Србији живи са потешкоћама у вези са слухом, а да само мали број њих користи слушне апарате и тада, углавном на једном уху. Према истраживањима претходних година, сваки осми београдски средњошколац, има проблема са слухом.

– Уколико би дошло до измене Правилника о утврђивању степена телесног оштећења и створили се услови да се глувим и наглувим особама признаје могућност остваривања телесног оштећења до 100 одсто, то би умногоме омогућило равноправан однос и једнак третман. Сада имате ситуацију да се глувим особама које по Сабин–Фаулер скали имају 100 одсто оштећење слуха на оба уха не признаје могућност 100 одсто телесног оштећења као што се на пример слепим особама признаје засебно оштећење на сваком оку. Када би системски глуве и наглуве особе имале могућност већег степена телесног оштећења, знатно би утицало на бољи квалитет живота тиме што би имали право на одређене бенефиције – каже за „Политику” Душан Николић, председник Градске организације глувих Београда (ГОГБ), удружења које ове године прославља 95 година постојања.

Наш саговорник подсећа да глуве особе, с обзиром на неадекватно образовање, обављају махом нискоквалификоване радне позиције, што доводи и до лошијег квалитета живота. А признањем већег степена телесног оштећења глуве особе могле би да остваре право на субвенцију електричне енергије, комуналне услуге, право на бесплатан паркинг… Уз све то, глува и наглува деца наилазе на низ препрека у образовању, а пре свега немају могућност да се образују на свом матерњем језику – српском знаковном језику.

– Настава у специјалним школама не одвија се на знаковном језику, фокус су говорне вежбе и успех у школи зависи од тога колико дете лепо говори. Дакле, фокус није на усвајању знања од стране дипломираних наставника за одређени предмет. Имате ситуацију да један наставник – дефектолог предаје неколико предмета, и српски и биологију и хемију. И не може се очекивати да се у таквим околностима стекне знање. Ипак, оно основно јесте да се не примењује систем који је проверено добар, имате бројна истраживања свуда у свету који говоре о билингвалном образовању, образовање на знаковном језику као и на писаном језику тог говорног подручја – подсећа Николић.

– Наша држава је деценијама напредовала само до тога да се декларативно не забрањује употреба знаковног језика, међутим, не постоје услови да се обезбеди настава на српском знаковном језику – појашњава Николић и додаје да за глуву децу у редовном образовању не постоји ни подршка у виду ангажовања педагошког асистента и тумача за знаковни језик у настави.

Због свега тога мали је број глувих и наглувих особа које имају факултетске дипломе. Не постоји ни формално образовање за тумаче знаковног језика, па је један од великих проблема недовољан број професионалних тумача.

– У Србији су углавном тумачи за знаковни језик деца глувих родитеља, који имају тек спорадичне едукације недовољне за професионално напредовање. При локалним удружењима у Србији ради тридесетак тумача за знаковни језик, што је мало за потребе заједнице глувих које су у порасту – додаје наш саговорник.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.