Нови видиковац – „Трајанова табла”

Реконструисани путни правац Кладово – Доњи Милановац целом дужином прати најлепши део Србије, пробијајући се десном обалом Дунава. Није се радило само на путном правцу, где су уграђени најквалитетнији грађевински материјали, већ и на новим паркинзима и обнављању старих видиковаца.

Римски конзул Гај Плиније Секунд (62–113) је рекао: „Величанствено је стајати на обалама Дунава”. Руковођен лепотом Дунава, Национални парк „Ђердап” је, поред постојећих, саградио нови видиковац „Трајанова табла” на десет километара од Текије, код засеока Голо Брдо. Код Голог Брда је и планинска стаза до Малог Штрпца на Мирочу. Император Трајан је у периоду од 100. до 103. године н. е. поред Дунава саградио пут који је повезивао Мезију и Дакију. Римљани су по правилу путне правце означавали великим таблама. Тако је настала Трајанова табла. Тешка је 250 тона и на њој је на латинском написано: „Император Цезар, божански Нерва, Нерва Трајан Аугустус Германик, врховни свештеник, заступник народа по четврти пут, отац домовине, савладавши планинско и дунавско стење, саградио је овај пут.”

Због изградње ХЕ „Ђердап 1” и велике акумулације, табла је подигнута на вишу коту. Могло јој се само прићи само с воде. Изградњом новог видиковца изнад Трајанове табле и стазе до саме табле посетиоци су добили прилику да уживају у лепотама Дунава. На стази су постављене клупе за одмор, као и инфо-табле о археолошким налазиштима у сектору Ђердапа, о Трајановој табли, владавини Римљана и градњи пута кроз Ђердап. Стаза је дугачка 770 метара и води од главног новог пута Кладово – Доњи Милановац. Ради безбедности на опасним деловима стазе су постављени рукохвати. Када је влажно, због стрмине ипак треба пазити због опасности од повреда.

Преко пута Трајанове табле, на румунској страни, налази се највећи уклесани монолит на стени у Европи, посвећен краљу Децибелу. Висок је 40 метара и окренут је ка Трајановој табли. Децебал се борио против Трајана. Овај монолит исклесан је пре двадесет година, по замисли ктитора Константина Јосифа Драгана. На румунској страни код монолита се налази женски манастир Мраконија из 16. века.

Слободан Т. Петровић,
Кладово