Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОЛЕМИКА

Правник против чињеница

​Инсинуација је да сам колеги Томићу пребацио због наводне тврдње да је „општеобавезна вакцинација противна Уставу”. Оправдано сам му замерио што том мером условљава примену ковид пропусница, односно потврда
(EPA-EFE/Dedi Sinuhaji)

Одговор на текст др Зорана Томића „Лекар против права и језика” („Политика, 14.10. 2021)

Полемике су стресан животни догађај чак и када је тема садња цвећа. У последње време имам несрећу да ми се као опоненти намећу или чудаци из алтернативне сфере или „људи задатка”, тако да ми јављање професора Зорана Томића дође, у релативним размерама, као олакшање. Упркос неким његовим непотребно оштрим квалификацијама, опредељујем се за цивилизован дијалог, као пријатно освежење. Пођимо редом.

Алузију да ми није све јасно у мислима и да не познајем језик схватам као неконтролисани излив љутње из два разлога: а) нисам морао много да мислим, јер сам се позвао на Устав и законе, као и на њихове врхунске тумаче, и б) ма како натуцао матерњи језик, поруку сам пренео на начин да су је читаоци разумели.

Правници које и сам Томић назива елитним немају „наводно”, већ истински и суштински супротан став од њега. Треба ли да понављам матирајуће цитате или да прилажем нове како бих додатно документовао разлике?

Већ у наредној реченици он релативизује неслагање са својим колегама („Па и да имамо различита, а образложена гледишта, ништа страшно”).

Нова реченица и нови обрт: „С позивом на тако угледна имена мени се – крајње нетачно – спочитава да сам написао да „би увођење ковид пропусница на националној равни, ако се не прогласи општеобавезна вакцинација ... било противно Уставу”. Па, „читај како је написано“” (Вук)! Шта је „нетачно” у том дословно наведеном цитату? Томић тврди да би се увођење ковид пропусница, без наведеног услова, косило са Уставом. Остали правници не виде такво ограничење.

Следи објашњење да би Устав био прекршен уколико би ковид пропуснице биле „једини ’филтер’, једини ’пут’ за улаз у одређене објекте”, те аутор наставља: „Па сам навео и алтернативе њима (ко хоће да чита!): потврда о прележаној корони у одређеном временском распону, свежи ПЦР тест, брзи антигенски тестови...” Овде је тешко избећи запрепашћење: ковид пропусница је неуставна, али њен садржај није!? Наиме, она је управо та „потврда о прележаној корони ...”!

Нетачна је констатација: „Тако је и у већини цивилизованих држава”. Нигде „општеобавезна вакцинација” није услов за увођење пропусница, односно потврда. Не треба прибегавати тако лако проверљивим одступањима од стварног стања.

Јесам мало незграпно употребио термин дихотомија, али је контекст јасан: нема основа за подељено тумачење уставности права на пропуснице у зависности од обавезности вакцинације.

Инсинуација је да сам колеги Томићу пребацио због наводне тврдње да је „општеобавезна вакцинација противна Уставу”. Оправдано сам му замерио што том мером условљава примену ковид пропусница, односно потврда.

Неумесна је сумња да ми је мотив „Напад ад хоминем”. Руководила ме је једино штета коју је Томићево виђење оставило у јавности.

 Недоследношћу зрачи питање „Лична промоција (зар опет)?”. Сам Томић ми је пре неколико дана у „Данасу” упутио „јавно писмо” речима: „Благодарим Вам и пристајем уз Ваше напоре да пажљиво пратите, ишчитавате и анализирате текућа здравствена (и с њима повезана) дешавања...” Верујем да је свестан да ми у деветој деценији живота није потребна светлост позорнице, већ да сам жртва старомодног осећања дужности.

 Некоректно је навести закључак мог утука („Сада су пред нама два решења: или много гори лек од раније разматраних или потпуна предаја”) као изговор за поентирање да „др Радовановић ставља себе у вештачки баланс не би ли покрио немоћ уплитања у нешто што не разуме”. Истина је управо обрнута: писао сам о теми из своје области – да нас је „у вишемесечном чекању да се протумаче једноставне уставне одредбе свом силином запљуснуо пети талас”, а тој конфузији је допринео и професор права Томић упадљиво се издвојивши од својих колега.

 Сигуран сам да те његове колеге уважавају молбу да, професорски педантно, „читају пажљиво, па и више пута” Томићеве текстове, али сумњам да ће се ико од њих одрећи својих већ објављених чланака о истој теми.

 Не кријем се иза туђих текстова, већ јавно и дословно цитирам ауторитативне изворе, на шта имам сва права. Нико од цитираних (али ни нецитираних) аутора није ми замерио због позивања на њихове ставове. Шта више!

 На обим студиозне анализе проф. М. Јовановића, уз конкретно позивање на параграфе, указао сам као на контраст у односу на лепршаву и недокументовану слободну интерпретацију проф. Томића. За поређење два текста довољна је елементарна писменост. Исто важи и за закључивање ко је у праву.

 Упућена ми замерка због „(пре)честог појављивања у медијима” у супротности је са похвалама које сам од свог опонента добио и у листу „Данас” (в. тачку 10) и у тексту на који се осврћем.

 Посебно шаљиво звучи савет да јавно признам како сам „погрешио” (ваљда зато што сам незаслужено истучен?!). Тиме бих издао бивше судије Уставног суда, професоре Правног факултета, познате адвокате и друга у јавности препознатљива правничка имена која су ме подржавала писаном и усменом речју.

 Попут шминкања мртваца, јалов је посао реинтерпретација раније штампаног текста. Зато радо прихватам позив на пиће у „Шанси”. Једино је важно да не искрсне неспоразум у погледу плаћања. Нека зато буду две туре!

Професор Медицинског факултета у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мегдан
Није ми намера да будем непристојан, а још мање ироничан, али морам рећи да ми се од свег текста, који са напором прочитах, закључак учини најприкладнијим. Нека, и треба обојица у кафани да се нађу, јер некако цела препирка и јесте - кафанска. На тај начин би ми, и ако се о нама ради, радосно били ускраћени за две ствари. Да не слушамо више њихов мегдан - ко је паметнији и да не слушамо њихове савете - од којих немамо никакав ћар. Али да нема публике они мегдан неби ни имали.
Iskreno, kako bih ja
Uz poštovanje bogatog radnog veka autora, najiskrenije želim reći: 1) da se socijalnih, psiholoških i pravnih tema drže i njih nam objašnjavaju stručnjaci iz predmetnih oblasti, 2) da aktuelne životne teme vezane za koronu treba prepustiti mladima, njihovim roditeljima i mlađim stručnjacima. Sa pojavom korone evo i presedana, da nam lekari tumače zakon, a političari leče, da penzioneri tumače najnove tehnologije i određuju valjan socijalni status omladine, a sve se redom pozivaju jedan na drugog

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.