„Српски” Толстојеви у Новом Бечеју

О дубоком трагу који су између два светска рата оставили Руси у науци, култури, образовању, уметности, архитектури и другим областима, сведоче многа места у Србији. Jедан од центара руске „беле” емиграције био је и Нови Бечеј. У ову банатску варошицу из Русије је двадесетих година прошлог столећа пребачен Харковски институт. Наставивши да негује традиције славних образовних установа царске Русије, до 1931.године ову женску средњу школу са интернатом похађало је око двеста ученица, махом из породица руских емиграната.

Тражећи спас од Октобарске револуције, око осам хиљада Руса нашло је уточиште у Војводини, док је у Новом Бечеју свој други дом основало четрдесетак руских породица. Међу њима су били и потомци писца Лава Николајевича Толстоја. У Нови Бечеј пут је нанео његовог унука Владимира. Он је ту боравио до 1945. године, када се заједно са сином Илијом који је овде рођен враћа у Совјетски Савез.

Српско огњиште свог деде и оца недавно је посетио Владимир Толстој, саветник за културу председника Руске Федерације. Заједно са супругом Јекатерином, директорком завичајног музеја Лава Толстоја у Јасној Пољани, месту где су настала дела „Рат и мир” и „Ана Карењина”, обишао је једноспратну кућу у којој су у току грађевински радови. Покренути на иницијативу мештанина Имреа Бечеји, а уз помоћ „Руског дома” у Београду, руских потомака „српске линије” Лава Толстоја и подршку локалних власти, планирано је да се овде отвори историјско-меморијални објекат који би аутентично представио историјско сећање на руску емиграцију у Новом Бечеју и уједно овековечио диван гест српског народа према словенској браћи.

Лав Толстој је 1903. године добио титулу почасног академика Српске краљевске академије наука. У свету сада живи око 300 потомака великог руског писца, али основном граном у родослову Толстоја сматрају се потомци тројице његових праунука Илије, Олега и Владимира, рођених у Србији, који се зато називају „српским” Толстојевима.