Нуклеарка у Србији

У тексту „Директор ’Београдских електрана’: Србији треба нуклеарка”, објављеном у „Политици” 15. октобра, предлаже се укидање мораторијума на нуклеарне електране у Србији и позивање странаца да их граде код нас ради будуће енергетске стабилности, јер је Србија већ окружена са десетак оваквих електрана па им се треба придружити, што подсећа на изреку „Много је жаба пред поткивачницом”.

Предлог из „Београдских електрана” у складу је с њиховим нерационалним пословањем. Грејање је два пута скупље него у Сомбору. Одустало се од коришћења отпадне топлоте за грејање из Термоелектране „Никола Тесла” (ТЕНТ) и поред уложеног великог новца за цевовод и мост преко реке Саве. Одустало се од изградње ТЕ ТО „Колубара Б” 2x350 МW електро и 2x380 МW топлотне снаге за грејање Београда, у коју је уложено 350 милиона долара, изведени грађевински радови, набављена су два котла и челична конструкција и започета монтажа. Ове термоелектране користе јефтин колубарски угаљ, где је цена енергије пет евра/MWh, а „Београдске електране” користе гас из увоза, па је цена енергије 35 евра/MWh, што је напумпало цену грејања. Због одустајања од коришћења отпадне топлоте од колубарског угља и неизграђене ТЕ ТО „Колубара Б” сада зависимо од увоза струје и гаса и до сада смо на губитку две милијарде евра. Нећемо искористити 1,2 милијарде тона угља из колубарског басена до 2050. године, када му истиче рок и замењују га обновљиви енергенти. Из „Београдских електрана” би, изгледа, хтели да се започне изградња нуклеарке па да се одустане – јер не даје обновљиву енергију. То би било у складу с конфузијом и контрадикторностима у нашој енергетици.

У току је изградња ТЕ „Костолац Б3” од 350 МW за производњу само струје, а помиње се и изградња ТЕ „Колубара Б” од 350 МW, такође само за производњу струје. Међутим, не завршава се ТЕ ТО „Колубара Б”, чија је изградња одмакла и која би уз исту потрошњу угља и исту производњу угљен-диоксида као ове две заједно дала два пута више енергије. ТЕ ТО „Колубара Б” се налази поред копа и угаљ добија транспортером дужине 600 метара, користи 65 одсто енергије угља, а пепео се враћа у коп, док се до ТЕНТ-а угаљ допрема 25 километара возом, користи 35 одсто енергије угља, а пепео се одлаже поред реке Саве и загађује подземне воде, реку и ваздух. За одсумпоравање ТЕНТ-а улаже се 700 милиона евра, што је нерационално с обзиром на то да су неки блокови у погону дуже од 50 година и да би требало да се гасе. Фаворизовање ТЕНТ-а је скупо и некоректно.

Ових дана радници у Лазаревцу протестују јер немају угља за грејање. У Обреновцу најављују да ће изградњом треће магистрале, која је почела августа ове године, сва села ове општине добити даљинско грејање. И тако једни копају угаљ, а не могу да га добију, а други добијају даљинско грејање од тог угља.

Треба радити рационално. Завршити ТЕ ТО „Колубара Б”, елиминисати увоз струје, смањити трошкове грејања Београда за 60 милиона евра годишње и радити на развоју технологија за обновљиву енергију пореклом од ветра, сунца и биомасе. Биомаса са наших њива и из шума може заменити 30 одсто садашње енергије из угља, запослити десетине хиљада наших радника и уредити запарложена земљишта, рудничка јаловишта и депоније пепела. Треба се само организовати, радити и бити независан.

Миољуб Станковић,
дипл. маш. инж.