Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КУЛТУРНИ ДОДАТАК, 23. 10. 2021.

Клавир без граница

Бавимо се музиком одувек и ниједна ситуација не може да нас спречи да то радимо. Преживели смо бурне деведесете, бомбардовање, константне стресове и потресе. Из свега тога смо научили да у уметности није важан само крајњи исход, већ и сам процес, каже Соња Лончар
Соња Лончар и Андрија Павловић (Фото: Жарко Андрејић)

ЛП ДУО

Када је реч о експериментисању с клавирским звуком Соња Лончар и Андрија Павловић су, просто речено, неприкосновени. Од 2004. године наступају као ЛП Дуо (иницијали презимена згодно су се поклопили са скраћеницом за лонг плеј плочу), а данас се сматрају једним од најиноватнивнијих пијанистичких тандема код нас, али и у свету. У наступу спонтани, у свирци перфектни – од Баха до Кејџа и даље до савремених аутора.

Да за њихове прсте и машту нема граница уверили су нас када су дирке клавира посебним сензорима повезали с компјутером, створивши такозвани хибридни клавир. Тако се временом развијала специфична ЛП двојност: електро-акустично, класично-авангардно, аналогно-дигитално, ретро-футуристичко. Из угла науке били би попут идеалног споја Ајнштајна и Хокинга (ова веза није случајна ако имамо у виду пројекат „Quantum music“ у оквиру ког су, заједно са научницима, истраживали свет акустике квантних атома).

До сада су објавили седам албума, а на последњем „Duality“ (Universal Music, 2019) они потписују музику и аранжмане. Компоновање им је блиско и када је у питању примењена музика (бројни домаћи филмови, ТВ серије и позоришне представе), као и нумере које изводе на синтисајзерима под именом ЛП Електро.

Током разговора плене ведрином, а Андријино и Соњино пријатељство, као и међусобна инспирација пружају овом (не)класичном бенду јединствену харизму, на сцени и ван ње. Вечерас ће се у Великој сали Коларчеве задужбине од 19:30 представити публици са два клавира и два синтисајзера.

Откријте нам бар део онога што спремате за концерт на Коларцу?

Сoња Лончар: Тренутно смо у фази истраживања виртуелних синтисајзера у комбинацији са акустичним клавирима. На концерту ће бити композиције са нашег албума ,,Duality” у новом аранжману са синтисајзерима, најновије композиције настале у протеклих годину дана и две композиције Ивана Божичевића са нашег најновијег издања ,,LP Duo Plays Božičević“ које ће се појавити званично 19. новембра. На сваком концерту буде нешто ново, увек се трудимо да излазимо из зоне комфора, тако да увек буде узбудљиво и нама и публици.

Не може се пуно пијаниста похвалити врстом популарности коју ви имате – публикa вас подржава као да сте рок бенд,  а с друге стране ту је и прихваћеност од академске заједнице. Kако то објашњавате?

Андрија Павловић: Хвала вам. Незахвално је на ово питање одговорити из сопствене позиције. Сматрам то више поштовањем нашег дугогодишњег рада. Ми смо почели да стварамо у неком другом времену и на другим вредносним основама наслањајући се делом на класичну музику, јер смо школовани музичари, али пре свега на савремену и авангардну уметност, највише у оквиру СKЦ-а. Тамо смо се окупљали и експериментисали, а то нас је јачало и развијало креативни потенцијал и мисао.  Наше каријере, пијанистичка и авангардна, у једном моменту су текле паралелно као да смо живели више различитих живота истовремено, али онда се то све природно полако спојило у једну уметност. И отуда та дуалност у нашем раду, коју смо сада већ трансцендирали и кренули даље. Уметник мора да се одметне и крене у непознатом правцу.

Наступали сте пре шест година у Kарнеги холу. Kако сада гледате на то искуство и колико се разликује од свирања код куће, пред својом публиком?

Соња Лончар: Заувек ћу памтити узбуђење које смо имали пред тај наступ. Деловало нам је као да тиме заокружујемо дугогодишњи рад и крећемо у нове авантуре. То јесте био преломни моменат у ком смо отишли у различите друге правце, допустили смо себи да заронимо у нешто ново и то радимо и дан-данас. Њујоршка публика нас је поздравила дугим аплаузом, на ногама, а рекли су нам пре почетка концерта да то и није тако чест случај код ове искусне и префињене публике. У исто време, сваки концерт нам доноси ново узбуђење и тешко је поредити наступе. У Београду нам је најемотивније зато што знамо да су у публици наши пријатељи и породице, а то јесте једно од најлепших осећања.

Kрајем октобра представићете на Сонар фестивалу у Барселони део нове музике настале у оквиру пројекта „Beyond Quantum Music“. О чему се тачно ради?

Андрија Павловић: Сонар фестивал, као један од највећих светских фестивала електронске музике, посвећен је спајању науке и уметности. Упознати су са нашим радом и пожелели су да представимо део пројекта ,,Beyond Quantum Music“. Тако да смо овом приликом, због пандемије, снимили  концерт који ће се емитовати 28. октобра у Шпанији, али и у целом свету путем Сонар дигиталних платформи. Окупили смо сјајну екипу која је на челу с редитељем и уметником Ласлом Анталом урадила фантастичан снимак. Тако је ово постала мала претпремијера онога што спремамо за следећу годину.

Шта је то што ћемо открити „Иза квантне музике“ следеће јесени?

Соња Лончар: Уз мултимедијални концерт ЛП Дуа, приказаћемо одабране радове уметника из читавог света, инспирисане квантном физиком, на фестивалима у Линцу, Амстердаму, Хановеру и Београду. Развијамо и најновији прототип хибридног клавира под називом „Дуалити“ лоји ће бити савршен спој акустичног и дигиталног света. Идеја је да сваки акустични клавир може да се повеже са компјутером и тако се електронским звуковима проширује акустични свет нашег омиљеног инструмента – клавира.

Шта вам је било најинспиративније у пројекту који се тиче квантне музике и још недовољно познате области квантне физике?

Андрија Павловић: Најинспиративније, али и најизазовније је било покренути дијалог са квантним физичарима попут Влатка Ведрала и Клауса Молмера, спојити наизглед далеке светове уметности и науке. Али заједнички именитељ за све људе је креативност. Управо на пољу креативности успели смо да урадимо толико тога – од експеримената у лабораторијама у Данској, Сингапуру, Оксфорду, развоја поменутог хибридног клавира, стварања банке звукова и дигиталног квантног осцилатора који је развијао сјајни професор Драган Новковић са својим тимом, до мултимедијалног концерта и светске турнеје с музиком коју смо компоновали или аранжирали за два хибридна клавира. Нема града, тонске пробе и концерта после кога се људи нису окупили око клавира да виде о чему се ту заправо ради.

Kако је период корона изолације, социјалне и сваке друге дистанце утицао на вас – у креативном смислу, на музику коју сте стварали?

Соња Лончар: Ми се бавимо музиком одувек и ниједна ситуација не може да нас спречи да то радимо. Преживели смо бурне деведесете, бомбардовање, константне стресове и потресе. Из свега тога смо научили да у уметности није важан само крајњи исход, већ и сам процес. Иако нисмо имали концерте скоро годину и по дана, ми смо живели и уживали у стварању. Заправо нам је тај наметнути „вишак времена“ јако пријао. Доста концерата нам је било отказано, тешко смо то поднели, али смо се брзо вратили у процесе у којима уживамо. Нова музика коју смо створили у том периоду представља потпуно нови приказ нашег света који заједно градимо већ 18 година.

Након толико освојених награда и добијених признања, наступа у градовима широм света, какве нове изазове себи постављате?

Андрија Павловић: Створили смо посебан музички свет и стварамо га и даље. Има још толико тога што треба урадити, а времена је све мање. Захвални смо на могућности да живимо уметност, а упорност смо градили годинама. Све што смо до сада замислили успели смо пре или касније да остваримо, а са идејом да останемо верни врлинама. У јануару нас очекује наступ у дворани Концертгебау у Амстердаму, чему се баш радујемо, али приоритет је свакако да компонујемо још музике и изводимо је где год је то могуће.

Следеће година постајете пунолетни – биће 18 година како свирате заједно. Да ли је током свих ових година ЛП Дуо постао врста музичке симбиозе?

Соња Лончар: Дуалност је део наше свакодневице и кроз тај принцип учимо једно од другога и напредујемо и одвојено и заједно. Заједничко, скоро свакодневно, свирање и компоновање помогло нам је да научимо много о комуникацији у животу и у самој музици. О многим стварима више и не морамо да разговарамо, а публика нам каже да ужива у нашем међусобном разумевању које им приказујемо кроз нашу музику као и на наступима.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sasa Trajkovic
... iako nisam ljubitelj elektronike i nekih tehnoloskih inovacija u klasicnoj muzici ipak odajem priznanje na doslednom i krajnje profesionalnom odnosu prema sosptvenoj umetnosti koja je zaista originalna i autenticna... o ukusima naravno netreba polemisati.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.