Петак, 09.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЕВРОПСКА КОМИСИЈА О „ШКАЉАРЦИМА” И „КАВЧАНИМА"

Пет убистава у Грчкој и Шпанији

Спречено најмање пет атентата у прва три месеца ове године у Црној Гори
Кланови из Котора ратују у Европи (Фото А. Васиљевић)

Пет убистава која су укључивала црногорске криминалне групе догодило се прошле године у иностранству укључујући Грчку и Шпанију, наводи се у извештају Европске комисије из овог месеца у којем се детаљно анализира ситуација са криминалним клановима у Црној Гори и Србији.

У јуну 2020. у Марбељи у Шпанији убијен је Милош Перуничић. У медијима је његово име довођено у везу са криминалним кланом из Бара. У Атини су у јануару прошле године убијени Игор Дедовић и Стеван Стаматовић који су повезивани са озлоглашеним „шкаљарским кланом”. Претходно је за њима расписана потерница у Црној Гори због наводног покушаја убиства из 2016. У јулу 2020. на Крфу у изнајмљеној вили пронађена су тела Алана Кожара и Дамира Хаџића. Такође, Радоје Звицер, један од наводних вођа „кавачког клана”, био је на мети четворице убица у Кијеву у Украјини. Звицер је преживио, а нападачи су ухапшени.

У извештају Европске комисије истакнуто је хапшење Слободана Кашћелана, које се догодило у априлу у Котору. Напоменуто је да је акција привођења обављена у сарадњи са једном државном чланицом ЕУ уз подршку Европола.

Пет хапшења и спречавање најмање пет убистава догодило се у прва три месеца 2021. године, наводи се у извештају Европске комисије.

Специјално тужилаштво Црне Горе објавило је у јануару 2021. да је спречено више ликвидација у Тивту, Будви, Подгорици и Бару. Како се наводи у документу, једна особа требало је да буде убијена у Подгорици активирањем експлозива. Спречено је и убиство вођа српске криминалне групе Вељка Беливука и Марка Миљковића, познатијих као Веља Невоља и Маре Месар. Ликвидација је, према наводима Специјалног тужилаштва требало да буде извршена на Аеродрому „Тиват”. Више особа је ухапшено због овог случаја.

Криминалну групу Вељка Беливука, терети и Специјално државно тужилаштво Црне Горе за двоструко убиство у околини Спужа надомак Подгорице, пише у извештају.

Европска комисија се осврнула и на велике заплене дроге које су се десиле у иностранству, али и на територији Црне Горе.

„У фебруару 2020., у водама Венецуеле на броду ’Ареса’ заплењено је 5,7 тона кокаина, сакривено у више од 200 пакета тежине 25 килограма, а вредност ове дроге процењена је на 250 милиона евра. Приликом ове акције ухапшено је неколико црногорских држављана, међу којима је био и Новосађанин Никола Мартиновић који је у тренутку хапшења код себе имао црногорски пасош”, наводе представници Европске комисије.

Овоме је претходила вишемесечна међународна акција коју је црногорска полиција спроводила у сарадњи са колегама из Велике Британије, Србије, Холандије и партерским службама других земаља.

У извештају је поменут и случај који се догодио у августу у Бару, када су Будимир Крстовић и његова ћерка Марина из Еквадора примили три контејнера поручених банана, од којих су два била пуна дроге и у којима се налазило 1.400 килограма кокаина. Трећи товар где је било само воће, одмах је послат у Србију, а два, са белим прахом „тешким” око 100 милиона евра, превезена су на посед Крстовића.

Ово је била највећа заплена кокаина у историји Црне Горе. Акцију су спровеле управе полиције и царина у сарадњи са међународним безбедносним организацијама.

„Десет црногорских криминалних група, 42 члана, приведено је у иностранству 2020., док су у априлу 2021. два висока члана једне од главних црногорских криминалних група ухапшена у Португалу и изручена Црној Гори”, наводе из Европске комисије.

У извештају је истакнуто и да је у фебруару 2020. године Србија Црној Гори уз јаке мере обезбеђења изручила једног од вођа „шкаљарског клана”, Јована Вукотића.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.