Интеграције у ЕУ су процес заснован на заслугама

Добро сам упознат са свим причама о наводном замору од проширења. Искрено, то је прилично стара прича и ја имам један одговор на то: треба прочитати све декларације последњих самита Европске уније. Оне су најбоље сведочанство да међу свим државама чланицама ЕУ постоји потпуна кохерентност и консензус да западни Балкан треба даље да се интегрише у ЕУ – тврди у разговору за „Политику” Емануел Жофре, новоименовани шеф делегације и амбасадор ЕУ у Београду.

Након што је 3. септембра предао акредитиве председнику Вучићу, на „Твитеру” је написао: „Делимо заједнички циљ да Србију учинимо новом чланицом ЕУ.” Оптимистички поклич дошао је у тренутку када овдашњи евроентузијазам бележи линију опадања, суочен с неразумевањем Брисела, понајвише када је реч о питању Косова и Метохије.

Да ли је проширење ЕУ које би обухватило нашу земљу заиста заједнички циљ свих чланица уније? Тај процес гласно и јасно подржавају углавном чланице из централне и источне Европе, шта о томе мисле остали?

У ЕУ постоји сагласност око тога да нема пречица и да се чланство постиже затварањем свих 35 преговарачких поглавља. Евроинтеграције су процес заснован на заслугама. У међувремену ми чинимо све што можемо да придружимо западни Балкан бројним механизмима ЕУ и да га додатно интегришемо. То подразумева координацију о сајбер безбедности, управљање границама, као и намеру да се постепено укину накнаде за роминг између ЕУ и западног Балкана. Желимо да се ближе ускладимо у спољнополитичким питањима и да наставимо да будемо добар посредник у дијалогу Београда и Приштине. У оквиру економско-инвестиционог плана за западни Балкан планиран је значајан инвестициони пакет вредан девет милијарди евра бесповратних средстава, а очекује се да ће генерисати додатних 20 милијарди евра улагања. Чињенице говоре у прилог снажном занимању ЕУ за овај регион, укључујући Србију. Ја само могу да поновим једногласну и недвосмислену подршку ЕУ и њених чланица европској перспективи Србије и процесу проширења.

С обзиром на то да се о проширењу ЕУ одлучује консензусом, колико тај процес могу да закомпликују земље које би да придруживање Србије услове решавањем отворених билатералних питања?

Тачно је да све државе које су у Европској унији треба да се договоре о прихватању нових чланица. Но, нису од помоћи спекулације о томе шта би земље чланице у будућности могле да одлуче или не. Уместо тога, треба да фокусирамо сву енергију на реформски процес и, у оквиру њега, да радимо на добросуседским односима.

У којој мери су искуства с „великим проширењем” 2004. и пријемом Румуније и Бугарске 2007. утицала да се „подигне лествица” осталим кандидатима за придруживање?

Ја бих довео у питање констатацију да је лествица подигнута. И даље има 35 преговарачких поглавља, као и пре, и сви критеријуми које треба испунити базирају се на правним тековинама ЕУ и копенхашким критеријумима. Правне тековине су сакупљени прописи, законска акта и судске одлуке које чине право ЕУ. Прихватање и спровођење овог правног пакета квалификује земљу за чланство. Тачна је чињеница да су ранија искуства у проширењу ЕУ које ви помињете подигла свест о важности такозваних основних вредности, а још и више владавине права. У нашој новој методологији проширења кластер који се бави владавином права и основним правима последњи се затвара. То је акценат који заиста постоји. То је област којој се обавезујемо с великом опрезношћу. И зато су потребни снажни напори у области владавине права. Извештај истиче обновљену посвећеност Србије постизању резултата у реформској агенди која се односи на ЕУ; треба да наставимо да радимо у том правцу тако што ћемо јачати независност судства, борбу против корупције и организованог криминала, осигурати слободу изражавања и медијски плурализам, промовисати цивилно друштво и процесуирање ратних злочина пред домаћим судовима.

На дужност шефа делегације и амбасадора ЕУ у Србији ступили сте месец и по дана пре него што су Спољнополитички одбор Европског парламента и комесари ЕУ дали препоруку да Србија отвори два преговарачка кластера. Највиши представници наше власти оценили су да је Извештај о Србији за период јун 2020 – јун 2021. најповољнији у последњих неколико година. На који начин делегација ЕУ у Београду може да искористи овај погодан тренутак и додатно подстакне евроентузијазам у нашој земљи?

Наставићемо да истичемо чињеницу како је живот унутар ЕУ бољи од оног изван ње. Управо због високих стандарда у областима које су важне људима попут владавине права, заштите потрошача, заштите животне средине. Чланство у ЕУ је циљ процеса у којем се земља модернизује. То је циљ у служби грађана земље. И влада је, наравно, врло свесна тога. Желећемо да на бољи начин покажемо нашу подршку у области здравства, образовања и подршке животној средини и шта смо до сада овде постигли. То су теме које су блиске људима.

У извештају о Србији, уз мноштво похвала предузетим и отпочетим реформама, није изостало подсећање да ће „брзина преговора Србије о чланству у ЕУ и даље зависити првенствено од брзине реформи у области владавине права и постизања правнообавезујућег споразума о нормализацији односа са Косовом”. Који то ниво „нормализације односа” ЕУ очекује?

Нормализација односа описује свеобухватан, правно обавезујући споразум о будућности односа Београда и Приштине, који би такође требало да буде основ за одрживо помирење. То је оно што ЕУ покушава да постигне кроз дијалог. Кроз процес проширења ЕУ хоћемо да у целини помогнемо у консолидацији демократских институција, заштити основних права и напредовању владавине права уз унапређење добросуседских односа. Није тајна да ЕУ не може да увезе сукобе. Зато се ова питања морају решити много пре постизања чланства.

Занимљива опаска у Извештају о Србији тиче се позива властима да буду „проактивније и објективније” када је реч о Европској унији, која је „највећи политички и економски партнер Србије”. Да ли сматрате да наша јавност има јасну слику о значају и обиму партнерства с унијом?

Власти у Србији и креатори јавног мњења могу томе да допринесу тако што ће јасно и тачно објашњавати користи приступања и шта данас ЕУ ради да унапреди животе грађана. Зато нам је драго сваки пут када влада у својим порукама јавности препозна подршку ЕУ и очекујемо да се ти напори интензивирају. Европска унија годишње донира Србији 200 милиона евра за пројекте, и то су бесповратна средства. Тренутно се реализује више од 300 пројеката у 17 сектора – од подршке малим и средњим предузећима до заштите животне средине и нових путева и пруга. Потпомажемо српске пољопривреднике, подржавамо здравствени сектор и финансирамо нове иновативне производе и изуме. Ово су само неки од примера. Поред бесповратне новчане помоћи, Србија има приступ повољним зајмовима, преко Европске инвестиционе банке.

У којој мери делегација ЕУ у Београду може да помогне да наша јавност јасније сагледа улогу и значај сарадње Србије с Европском унијом?

Са самита одржаног на Брду код Крања лидери ЕУ позвали су на јачање сарадње уније и партнерских земаља са западног Балкана у области стратешке комуникације. Наш тим за комуникацију у Београду води неколико веб-платформи, као што су „еузатебе.рс” и „еуропа.рс”, које приказују многе ствари које овде радимо. Активни смо на више канала друштвених медија. Када сам недавно гостовао у јутарњем програму РТС-а с министром Ружићем, покренули смо нашу образовну кампању.

Које области бисте издвојили као најзначајније у оквиру два кластера за чије отварање је Србија добила препоруку? Да подсетимо наше читаоце, кластер 3 (конкурентност и раст) тиче се информативног друштва, медија, пореског система, економске и монетарне политике, социјалне политике и запошљавања, индустријске и предузетничке политике, науке и истраживања, образовања и културе, царинске уније. Кластер 4 (зелена агенда и одржива повезаност) обједињује поглавља која су повезана с транспортом, енергетиком, трансевропским мрежама, заштитом животне средине и климатским променама.

Сва поглавља су једнако важна јер сва она треба да се затворе како би се дошло до чланства. Ако ваше питање значи шта Србија треба да уради следеће у овим областима, узмимо онда као пример животну средину. У априлу 2021. Србија је усвојила пакет важних енергетских закона, укључујући нове законе о обновљивим изворима енергије и енергетској ефикасности. То су добри кораци. Ови закони сада треба да се спроведу у пуној мери. Поред тога Србија треба да усвоји национални план за енергетику и климу у складу са циљем нулте емисије угљен-диоксида до 2050, како је дефинисано у Европском зеленом договору. То ће захтевати да инспекције спроводе закон.

Можете ли да појасните шта је суштина Европског зеленог договора и какви су задаци Србије када је реч о његовом спровођењу?

Европски зелени договор је најнапреднији план на свету за смањење емисија, а да се притом очува привредни раст, као и да ЕУ постане климатски неутрална. Државе чланице су се правно обавезале на постизање амбициозних, али реалистичних циљева – смањење емисија за најмање 55 одсто до 2030. и нето нулта емисија до 2050. Институције ЕУ сада раде на договору о целом пакету мера које су потребне да би се ови циљеви достигли. Еколошка транзиција за Европу може да буде потпуно делотворна само ако и најближе суседство ЕУ предузима акције. У оквиру Зелене агенде за западни Балкан Србија се конкретно обавезала на зелену транзицију. Улагање у животну средину и климатске акције је улагање за будућност: трошкови нечињења су много виши.

Нашу земљу на пролеће очекују избори. Да ли имате план властитог ангажовања у том процесу, с обзиром на констатацију у Извештају о Србији да је „одржаван међупартијски дијалог о изборним условима, али и да је политичка клима остала поларизована”?

Благовремено спровођење ранијих препорука Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР) као и мера предложених у међустраначком дијалогу биће веома важно за унапређење изборног оквира. Такође, то ће бити од значаја и за обнављање поверења међу актерима, како би се постигао инклузиван и транспарентан изборни процес. У контакту смо са свим релевантним службама, политичким снагама и цивилним друштвом како бисмо промовисали ове циљеве, а посредници из Европског парламента Билчик, Фајонова, Кукан и Флекенштајн настављају помно да прате припреме и планирају да се врате у Србију пре избора. Такође, очекујемо да видимо благовремен позив ОДИХР-у да посматрају изборни процес.

Пре вас, дужност шефа делегације ЕУ у Београду обављао је амбасадор Сем Фабрици. Да ли сте од њега добили неки савет или сугестију коју сматрате посебно корисном?

Рекао ми је: „Буди спреман да напорно радиш.” И био је у праву.

Када сте стигли у Београд, између осталог сте рекли да се „радујете путовању по Србији”. Да ли сте стигли да обиђете неки од региона наше земље?

Искрено, до сада је било мало времена, посетио сам само Нови Сад и Ниш, а има много тога да се открије. Желим да посетим источни део Србије, где имамо велики пројекат подршке туристичкој инфраструктури и такође желим да посетим Голубачку тврђаву. Желим да истражим и упознам српско село, људе који су чувари многих древних традиција и уживам у широм познатом српском гостопримству.

Има ли места поређењу Србије и Израела, земље у којој сте претходно били шеф делегације ЕУ?

Израел је чувен као „стартап нација”. Сектор иновација је прилично велики у Израелу и преко делегације ЕУ у Тел Авиву били смо врло активни у тој области. У Србији радимо исту ствар. Сарађујемо с Фондом за иновациону делатност, а циљ је да изнесемо науку и иновације на тржиште и помогнемо да се развије дигитална будућност Србије. То је заиста права модернизација, којој ћу се много посветити.