Шмит покушао да уплаши Републику Српску

Некадашњи дипломата Владислав Јовановић оценио је данас да је извештај високог представника БиХ Кристијана Шмита о стању у тој земљи, упућен Савету безбедности УН, покушај да се Република Српска заплаши и да представља политичко принуђивање Српске да прихвати уступке и пристане на све већу унитарност БиХ.

Јовановић у разговору за Танјуг указује на то да је то само покушај и да се више од тога тешко може ићи јер се, како наводи, улази у минско поље неизвесности које нико не жели, нити ико може да предвиди све могуће последице.

Јовановић сматра да ће зато и дебата у СБ без присуства високог представника Шмита бити у правцу враћања на политичку реалност која би морала да доведе до појачавања сарадње два ентитета и три народа који треба да, како наводи, без присуства са стране седну и реше све проблеме које их раздвајају како би „заједничка лабава држава БиХ била успешна у сваком погледу”.

„Дејтонски споразум није предвидео да БиХ буде унитарна држава, већ да буде лабава држава у којој ће сва власт и живот да се одвија у два ентитета који су равноправни”, подсећа Јовановић.

Према његовим речима, Шмит је у извештају заузео страну - бошњачку, што га је аутоматски дефинисало као некога ко не стоји уз Дејтонски споразум, што је његова обавеза, и то поготово „сваљивањем” свега спорног што би могло довести до сукоба у БиХ на једну страну и једну личност.

„Шмит је заузео став да све што је рађено у Федерацији БиХ је несумњиво, не може се доводити у питање, а све оно што се дешава у другом ентитету, поготову што се све сваљује на једну личност, може довести до сукоба”, казао је Јовановић.

Сматра да је то уједно и провокација Републике Српске и истиче да за то не постоји никав ослонац у стварности јер, подсећа, Српска нема војну силу, већ само полицију, а, како додаје, неко ко нема војну силу не може да буде било каква претња за мир.

Истиче, међутим, да је с друге стране Република Српска у дефанзиви јер се брани од досадашњих одузимања њених надлежности и најављивања нових одузимања надлежности нарочито у области вода и шума.

„То би онда решило ту такозвану широку аутономију ентитета основних елемената. Ако немају воду и земљиште, а немају ни друге надлежности које су раније одузете онда се поставља питање чему празна чаура без плода”, казао је Јовановић подсећајући да је Српској до сада уз помоћ „страних посредника” одузето двадесетак, тридесетак надлежности.