Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Напредњачки стајлинг

О свечаном дочеку црногорског премијера Кривокапића, неочекиваној шанси за нову регионалну антимодну икону Бранислава Недимовића и политичком утицају Вучићевих ролки. Да ли је Србија клизави полигон за кицоше

Кажу да одело не чини човека, али Бранислав Недимовић је искусио како га је модни стил „пола хипстер – пола пољопривредник” избацио у врх пажње регионалне политике. На свечаном дочеку црногорског премијера Здравка Кривокапића Недимовић је дошао лежерно одевен, у избледелим фармерицама, што је изазвало бројне полемике о томе да ли је, тако стилизован, Недимовић послао политичку поруку званичног Београда званичној Подгорици.

На први поглед одговор је „да”, али ако су премијерка Ана Брнабић и шеф дипломатије Никола Селаковић били оправдано одсутни, а одлука о домаћину донесена стицајем околности у последњи час, онда ствари стоје нешто другачије. Многи министри, функционери нижег ранга, па чак и они који шетају од телевизије до телевизије од ране зоре, у пртљажнику својих аутомобила носе по неколико различитих кошуља, сакоа, кравата и ципела, сада је и ролка обавезна, као да су у покретном бутику. Њихова парола је: ништа нас не сме изненадити. Шеф социјалиста Ивица Дачић у гепеку носи и бежични микрофон. Никада се не зна када ће запевати.

Са Недимовићем је нешто другачији случај. Човек се не придржава протоколарног напредњачког дрес кода: сако, по могућности кариран, плус кошуља и кравата. Једноставно, антиимиџ је део његовог имиџа, а како је министар пољопривреде, тешко је да би се приближио сељацима на пољима и ливадама у лакованим ципелама. Међутим, Недимовић је истовремено и потпредседник владе, али га очигледно ни та ситница не мотивише да набаци личног стилисту који би му слагао одевне комбинације за званичне састанке или јавне наступе.

Како смо иначе склони забораву, нова српска и регионална антимодна икона је био први на листи Српске напредне странке на парламентарним изборима 2020. године, што је било делимично изненађење јер не припада делу СНС НБА лиге, па су га многи сматрали компромисним решењем које је у том тренутку помирило неколико супротстављених фракција унутар најјаче странке. Чак се шушкало да је могући премијер на кастингу за потенцијалног Вучићевог Медведева. Нема афере, прича се да је добороћудан, опуштен и пристојан, дакле, равничарски је кулер, што су биле идеалне особине да га Вучић постави за број један на изборној листи, са себи својственим маниром да међу својим људима тако повећа борбену готовост.

Вероватно министар пољопривреде до пре неки дан није био свестан колико одевни стил може утицати на креирање политичког имиџа. Драгољуб Мићуновић ми је једном приликом испричао како је с младим Зораном Ђинђићем требало да обиђе неколико забачених села и ојача демократе у дубокој провинцији. Ђинђић је тада имао минђушу у уху, носио је дугу косу, тако да га је Мићун одмах послао код брице, српског стилисте опште праксе. Подразумева се да је разбарушени Ђинђић минђушу скинуо сам. Да не дужим, Мићун је претпостављао да ће их мештани отерати моткама ако виде Ђинђића таквог. Остало је историја.

(Срђан Печеничић)

Предвиђајући распад Југославије, Александар Тијанић је узрок крвавог развода велике земље видео у – белим чарапама. Заштитни одевни знак водећих чланова ЦК СКЈ биле су беле чарапе, али довољно кратке да су, у седећем положају, показивали јавно радним људима и грађанима да не одлазе на депилацију. Била је то права модна катастрофа, уз црне ципеле и црна одела, марке ИМТ. Тијанић је био у праву: ако нису били у стању да среде себе, како ће тек уредити Југу.

Континуитету лошег одевања није одолео ни Слободан Милошевић иако је при избору чарапа успео да докаже да није далтониста. Ипак, није одолео белим кошуљама с тврдом крагном, довољно прозирним да би тело дисало у загушљивим салама где се митинговало и да би се јасно оцртавала мајица на трегере, познатија као трегерка. У таквом посткомунистичком амбијенту и евентуално ангажовање Арманија био би узалудан посао. У догађању народа и свему што је потом уследило престилизовани Слоба или неко други, сетите се Вука Драшковића или Воје Шешеља, био би прихваћен не само као модна већ и политичка диверзија. У таквом амбијенту континуитета одело је схватано као одевна ознака за ванредне прилике. Тек по знаку на реверу, флору или рузмарину препознавало се да ли носилац одлази на сахрану или на свадбу. Неко и на митинг.

Ако већ Недимовић не жели да одлази тако далеко у прошлост, може да скокне на југ и сети се бившег грчког премијера Алексиса Ципраса, који је кравату бацио у Егејско море. Представљајући се као вођа нове европске левице у беспрекорној белој кошуљи, који презире машну – симболично је приказујући и као омчу око врата – Ципрас се и раскопчан, ипак удавио. Морао је Немачкој редовно да враћа дугове.

Недимовић може да се осврне и око себе. Док обавља ту радњу, једног човека свакако не може избећи. Мислим на Вучића и његове ролке. Чак и ако прихватимо тезу да му се Синиша Мали попео на главу, убеђујући их да их носи – каже да му их је поклонио неколико комада – питам се да ли је Вучић, мењајући их из дана у дан, док се ванредно обраћа нацији, био свестан да ће постати и модна икона, нешто као Вучић Версаче. Или су за то заслужни опозициони лидери и медији који су се, поред толико догађаја који им промичу поред очију, залепили за његове ролке? Поклону се у зубе не гледа, тако да сада сваки напредњак купује ролку као резервни точак. Ако је не обуче, можда постане дисидент?

Али Србија је, каже традиција, клизав модни полигон за кицоше. Ко се, рецимо, сећа листопадног Ивана Ђурића? Вучић то разуме, па се често на „Инстаграму” појављује у неформалном издању. У дуксу с капуљачом, рецимо. Чудно је да то нису појаснили младим полазницима Академије за напредњаке, модернизованој верзији кумровачке обуке за младе кадрове владајуће странке. Сваки од тих јуноша не излази из одела, по правилу за број већем, иако су неки од њих тек дорасли до бријача.

Да закључим. Дипломатски модни инцидент усмерио је рефлекторе на помало заборављеног Бранислава Недимовића. Савет за њега (жиро рачун познат редакцији): нека не скида фармерке, осим кад спава. Уколико сада почне да носи одела, схватиће се да је на дочек црногорском премијеру дошао намерно обучен као војвођански каубој. Једна од опција је да у неком следећем балканском вестерну највише госте неће дочекивати као каскадер. Није немогуће!

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Маторац
Да се не лажемо. Када би министар Недимовић обукао тамно одело, белу кошуљу и кравату, изгледао би смешно, па и на званичном дочеку неког важног политичара. Он добро ради свој посао, прави човек на том месту.
qwe
Iskljucivi razlog sto sam otvorio ovaj clanak je bio to sto sam hteo da proverim da li je ova igla kompasa pocela da igra. Nisam imao strpljenja da iscitam sve, ali iz onoga sto jesam, nisam mogao da donesem nikakav zakljucak. Dakle mogu da zakljucim da je svrha clanka upravo to - da ga svako tumaci prema sopstvenim stavovima. To pak znaci da je igla kompasa ipak pocela da igra, jer u prethodnim izdanjima nije bilo nikakve sumnje gde pokazuje.
popchulle
Ta priča o političarima sa sakoom, košuljom i kravatom u gepeku nije ništa novo. Lično poznajem neke TV ličnosti koje su vodile TV-dnevnike u sakou i sa kravatom, a dole sa bermudama. U studiju vruće, dole se ne vidi od stola i tako. Znači, hlače u gepeku nisu ni potrebne. A krivokapića što se tiče, naš narod bi rekao - prema svecu i tropar.
Joca
Služba protokola morala je da obavesti ministra kako mora biti odeven na dočeku stranog državnika. Farmerke su bile moguće samo ako ih i gost nosi u toj prilici.
Slobodan
Као и увек, духовито занимљиво и право у центар. Било би добро кад би наши политичари читали ово. И наравно нашли "стилисту". Ха, ха

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.