Стигао „рођени победник”

Некако је било суђено... После више од десет година укрстили су се путеви Црвене звезде и једног од најбољих српских плејмејкера у овом периоду Стефана Марковића (33,198). „Слетео” је пред поноћ, на преливању понедељка у уторак, а није да је било очекивано, иако је троструки сребрни репрезентативац (европска, светска и олимпијска финала) и минулог лета, бар у медијима, словио за „виђеног” на Малом Калемегдану. Да ли је било очијукања, то знају искусни бек и чланови управе, али да је више него добродошао у овом тренутку, повредама и вирусом корона деесеткованим и премореним „црвено-белима”, више је него јасно.

Много тога ће евролигаш добити на обе стране терена, а свакако ће му се највише обрадовати Нејт Волтерс. Дужим изостанком (корона) Николе Ивановића на плећа Американца пала је и организација игре (4,4 асистенције) и велика одговорност у нападу (најефикаснији у тиму са просеком од 13,4 поена), уз повећану минутажу (25,5). Сада ће имати више свежине да се посвети завршавању акција, па може тренер Радоњић да га помери на „двојку”, као и Ивановића када се врати. Нема потребе посебно објашњавати шта ће у одбрани, која је већ Звездин заштитни знак, донети један од најбољих европских дефанзиваца, да не говоримо да се ради о рођеном победнику, који ће побољшати тимску „крвну слику”.

Марковић ће највероватније у редовима српског и регионалног првака и завршити каријеру. Потписао је уговор до краја наредне сезоне, а ово му је десети клуб (Атлас, Хемофарм, Бенетон, Валеснија, Банвит, Уникаха, Зенит, Химки и Виртус). У Евролиги је одиграо 91 утакмицу (Уникаха и Химки), просечно бележећи 4,5 поена и 4 асистенције. Два пута је играо и против садашњег клуба, у обе победе Химкија у сезони 2017/18 (70:79 и 85:78),  уградио је 17 кошева, 11 асистенција и индекс корисности од 27 поена. Много дубљи траг оставио је у Еврокупу, где је са 142 утакмице други на вечној листи, као и по индексу корисности, иза Бојана Дубљевића. Провео је убедљиво највише минута на терену (3.738), поделио највише асистенција (698) и „украо” највише лопти (214), уз просек од 6,8 кошева и 4,9 додавања.

Марковића треба очекивати на паркету већ против Асвела (11. новембра) у Београду. Прилика је да се „црвено-бели” победом приближе зони плеј-офа, која ће са њим и повратком Вајта и Ивановића бити врх који се реалније може напасти. Игра у последњем колу против Панатинаикоса треба да буде звезда водиља, са чврстом одбраном и дугим и мудрим нападом. Очекује се још један дуел „титана”, јер француски тим има играче изузетних физичких предиспозиција. Најмлађи евролигашки тренер Теренс Џонатан Паркер (37), брат легенде НБА Тонија Паркера, који је и власник Асвела, прошлог лета је управо радио на „увећању мишића”. Доведене су атлете Костас Адетокумбо (брат Јаниса, шампиона НБА са Минесотом), некадашњи „црвено-бели” Џејмс Гист, те Крис Џонс, Јусуф Фал (221 цм) и Ели Окобо. Овај последњи, врсни бек шутер, најбољи је стрелац тима (просек 19,6 поена), а прати га плејмејкер Џонс (15,9). Снага двадесетотроструког и актуелног првака Француске је и под кошем (Фал, Адетокумбо, Гист и Хауард), али Асвел „меље” пре свега ритмом, упорношћу и великом енергијом.

Иако су састави знатно промењени у односу на прошлу сезону (укупан скор 2-2), Звезда је у Вилербану показала да има кључ за победу. Била је убедљива (89:68) и тако се реванширала за пораз у Београду (81:78). Противник има други најбољи скор ове сезоне (6-2), али свакако не долази у дворану „Александар Николић” као фаворит, као ни тимови звучнијег имена. Имао је тренер Радоњић довољно времена да припреми тим да одговори на предности Асвела (даје 10 поена више и боље шутира за три поена 13 одсто, уз предност у тимском индексу корисности за 13 поена), а своје повећа. „Црвено-бели” су дефанзивно успешнији, примају осам кошева мање, уз бољи скок и више асистенција. Уз велику подршку навијача, то би требало да буде довољно да наставе серију успеха.