Бањалука главни град, а Пале престоница Републике Српске

БАЊАЛУКА - Декларација о уставним принципима, која би требало да буде разматрана на предстојећој посебној седници Народне скупштине Републике Српске, превиђа да Влада, у сарадњи са председницом Републике Српске, припреми текст Устава Републике Српске којим ће бити потврђене све надлежности Српске, осим оних које према Уставу БиХ припадају БиХ.

Како преноси РТРС, у Декларацији, која је достављена Народној скупштини за посебну седницу посвећену враћању надлежности Републике Српске, наведено је да би новим Уставом Бањалука требало да постане главни град, а Пале престоница.

У документу се истиче да су сви акти које је наметнуо високи представник неуставни и да је, према Уставу БиХ, Парламентарна скупштина одговорна за доношење закона, спровођење одлука Председништва или извршење надлежности Парламентарне скупштине, због чега није ни имала надлежност да усваја законе које је наметао високи представник.

Такође се оцењује да деловање Уставног суда БиХ, који се, како је наведено, „ставио у функцију потврђивања неправних одлука високог представника и тиме мењао уставну структуру БиХ утврђену међународним уговором”, наноси велику штету односима у БиХ и доприноси трајној нестабилности.

Бројним одлукама Уставног суда БиХ отимају се надлежности Српској, а њена имовина ставља се у надлежност БиХ без икаквог уставног основа, наглашава се у Декларацији.

Такође се указује да споразумима ентитета о одбрани, о порезу на додату вредност и Високом судском и тужилачком савету БиХ, те надлежности нису трајно пренете на ниво БиХ, јер им нису претходиле измене и допуне Устава БиХ да би био створен уставни основ.

У документу се указује да су, пошто није било ни накнадних уставних промена, те надлежности неуставне и самим тим привремене.

У Декларацији је наведено и да Народна скупштина сматра да садашњу неусклађеност надлежности пренетих на ниво БиХ без промене и допуне Устава БиХ, као Анекса четири Дејтонског споразума, треба превазићи доследном применом Устава БиХ који недвосмислено прописује да ће се ентитети у потпуности придржавати тог Устава БиХ.

То подразумева право Народне скупштине и Владе Српске да обуставе примену било ког акта, мере или активности органа и институција на нивоу БиХ који немају основ у Уставу БиХ и нису изричито Уставом БиХ утврђени као надлежност органа на нивоу БиХ, наведено је у документу.

Додаје се да је ранијим закључцима Народне скупштине захтевано да „кроз закон буду уграђена решења која ће институционално и суштински сачувати утицаје ентитета, што подразумева формирање подсавета ентитета са јасно дефинисаном улогом и процедуром њиховог рада у односу на Високи судски и тужилачки савет БиХ”.

Оим тога, било је предвиђено и да текст Споразума пре потписивања буде усклађен са терминологијом из Устава и да седиште ВСТС БиХ буде у Српском /Источном/ Сарајеву и да ће, ако суштина тих закључака не буде садржана у Предлогу закона о ВСТС БиХ, Народна скупштина повући сагласност на тај споразум на исти начин како је дала, наведено је у Декларацији.

У предлозима закључака у вези са Информацијом о преносу надлежности у области одбране и безбедности, коју ће разматрати парламент Српске, наведено је да Народна скупштина задужује Владу да јој у року до шест месеци упути на разматрање и усвајање законе из ове области.

„Народна скупштина задужује Владу да на овом плану повуче сагласност на Споразум о преносу надлежности из области одбране на институције БиХ раније потписан са Владом Федерације БиХ”, истакнуто је у Информацији.

У закључцима у Информацији се додаје да Скупштина повлачи сагласност на одлуку о давању овлашћења Влади да потпише Споразум из 2005. године.

„Закон о одбрани БиХ, Закон о служби у Оружаним снагама БиХ, Закон о обавештајно-безбедносној агенцији БиХ и Закон о агенцији за истраге и заштиту БиХ неће се примењивати на територији Српске од дана ступања на снагу закона из области одбране и безбедности”, наводи се у предлогу закључака, пише сарајевски „Кликс”, преноси Танјуг.

У материјалима за посебну седницу су и информације о преносу надлежности у области одбране и безбедности, индиректног опорезивања и правосуђа, а предлагачи су председник Републике Српске, српски члан Председништва БиХ, премијер Републике Српске и посланички клубови владајуће већине у парламенту Српске.