Вече одлуке у Лисабону

Не рачунају се ударци које задајемо противнику, већ они које примамо и трпимо, како бисмо стално ишли напред. Зато искрено верујемо, да је баш вечерас дошао прави тренутак да старом фудбалском дужнику задамо тежак ударац, да у наш репрезентативни фудбал, који тавори већ годинама, вратимо стари сјај и изгубљену наду. Можда место и тренутак и нису баш најбољи, јер треба победити некадашњег првака Европе. Али, бежања од истине нема, нити повратка на прошлост.

Одавно наши фудбалери нису били тако мотивисани као пред вечерашњи меч у Лисабону. Додатно самопоуздање им је на испраћају дао и председник државе, истакавши да верује у успех и тријумф против реномираног противника. А Србија ни сада није окренула леђа својим фудбалерима, чак их је додатно мотивисала за лисабонско финале...

Сви добро знамо да је могуће променити се без раста, али немогуће је расти без промена. Зато, изазови који вечерас у једном од најлепших европских градова на супермодерном фудбалском здању, стоје пред наше фудбалере, јесу велики. Али, надамо се и достижни, јер, много пута до сада у овим не баш лаким квалификацијама, које су трајале неуобичајено кратко, наши фудбалери су показали да могу. Чак и онда када нисмо превише веровали у њих. 

Свесни да су овакви тренуци ретки и да су јединствена шанса да се наша репрезентација после дуго година лутања и таворења врати на стари фудбалски колосек, играчи али и њихов селектор су спремни за последњи чин у овим квалификацијама. Игре и резултати обећавају да немамо ништа слабији тим од уваженог домаћина. Дефинитивно, садашња репрезентација Португалије је само за пет година старија од оне када је национални тим предводио Радован Ћурчић, када се нисмо обрукали у Лисабону. А, Србија је данас млађа, одлучнија и далеко храбрија. 

Шта су наши главни адути? Најпре селектор, који је бар до сада успео да укомпонује екипу, која данас више нема респект ни према коме. Селектор који је увео ред, рад и дисциплину. Наравно, главни адути су нам у нападу, пре свих Александар Митровић и његов млађи колега Душан Влаховић. Са њима, Србија је у стању да победи и најјаче репрезентације на свету. Треће, имамо капитена Душана Тадића, правог креатора, некога ко несебичним асистенцијама просто „тера” наше нападаче да дају голове. Наравно, поносни смо и на остале момке, у које чврсто верујемо.

Драган Стојковић Пикси је још на почетку свог мандата, када се прихватио можда до сада свог највећег изазова у тренерској каријери, рекао да ће баш ова утакмица у Лисабону бити одлучујућа. И уопште није погрешио...

– Сада је дошао баш тај моменат, тренутак када би требало да покажемо шта знамо и колико умемо. Досадашњи пређени пут је показао да ова група фудбалера има велики потенцијал, да има још доста простора за напредак. Али, овакве утакмице, као што је вечерашња, су права прилика да се измеримо са репрезентацијом која је увек у врху не само европског већ и светског фудбала. Знамо шта нас чека, ко стоји на путу наших великих жеља. Спремни смо да будемо она репрезентација која у овако задатом тренутку може најбоље – оптимиста је наш селектор.

Нема сумње да су играчи направили листу жеља. Мотивисани су до неба, јер испред себе имају Португалију и Кристјана Роналда.  

– Верујем у ову групу играча, не крије капитен Душан Тадић.– Ова репрезентација Србије из дана у дан све више напредује. Искрено, прижељкивали смо овај тренутак. Сада, када нам се пружила шанса, не смемо да је прокоцкамо. Свесни смо и тежине задатка и чињенице да ће домаћин бити додатно мотивисан. Међутим, Србија има свој циљ.

Високи и снажни Сергеј Милинковић Савић је тек код Драгана Стојковића показао колико заиста вреди. Фудбалер римског Лација не крије да су играчи спремни за најтежи испит у  квалификацијама.

– Добро знамо шта су наши главни адути вечерас. Свесни смо да је испред нас једна од најбољих светских екипа. Све је јасно, али добро знам и шта ова данашња репрезентација Србије може да уради. Мислим да данас имамо јачи тим него пре пет година када смо се борили за Русију. О Роналду мање више све знамо, да је играч светске класе, један од најбољих на свету. Али, ја умем да играм против таквих играча – оптимиста је Сергеј Милинковић-Савић.

Наши фудбалери вечерас такође морају да имају на уму: ако су до сада били вредни и марљиви у својим настојањима да изнова расту, онда ће бити много боље опремљенији и спремнији да испуне свој циљ. Чак иако то захтева корените промене. Уосталом, важно је не мењати досадашњи курс, а нека игра и резултат против Катара буду најбољи путоказ ка Мундијалу идуће године....