Политичари морају да поштују правила облачења

Изглед министра пољопривреде Бранислава Недимовића, који је црногорског премијера Здравка Кривокапића на београдском аеродрому дочекао у капуту и фармеркама, изазвао је велики број коментара у јавности – док му једни замерају лежерност и „неподношљиву лакоћу” стајлинга, други се питају да ли се иза немарног изгледа крије намерна порука врховодству Црне Горе. Иако је премијерка Србије Ана Брнабић устала у одбрану министра Недимовић са објашњењем да он често прекрши правила облачења, те да „дрес код није нешто што је њему посебно важно и чему придаје посебну пажњу”, остаје отворено питање да ли политичари могу да се облаче по свом нахођењу или морају да поштују правила облачења. И да ли у сваком министарству мора да постоји гардероба с мушким оделима и женским костимима за ванредне и непланиране ситуације, као што је (не)најављена посета важних гостију из иностранства.

У изјави за „Политику” министар Бранислав Недимовић каже да је било планирано да Здравка Кривокапића дочека министар спољних послова Никола Селаковић, који се непланирано задржао у Атини и није стигао на време, па је у последњем тренутку договорено да премијера Црне Горе на аеродрому дочека он, а да га премијерка сутрадан угости у Влади Србије, што се и догодило.

– И то је све. Теорије завере којима се забавља београдска чаршија једноставно немају упориште у реалности – истиче Недимовић и на коментар да је премијера Црне Горе по протоколу требало да дочека премијер Србије одговара да је у питању био „технички дочек авиона”, те да је он изабран за ту улогу. А на питање ко одлучује о његовом одевању у јавности Бранислав Недимовић одговара да сам бира гардеробу.

Беспрекорно одевен: председник Француске Емануел Макрон (Фото EPA-EFE/I. Langsdon)

Одговоре на питања да ли политичари имају права да сами бирају гардеробу, ко одлучује о њиховом стајлингу у јавности, да ли морају да се консултују са стилистом када дочекују госте или одлазе у државне посете послали смо на адресу Министарства спољних послова. Међутим, ни после пет дана чекања нисмо добили одговор.

Мада није желео да коментарише конкретан случај, уз објашњење да су многе његове колеге одговорне за стајлинг политичара, наш реномирани модни креатор Ашок Мурти истиче да одело шаље много порука, а то нарочито важи за особе на јавној сцени.

– Одело не чини човека, али шаље важне поруке јер је оно, хтели ми или не, прва ствар коју неко види на нама. Оног тренутка када ступите на јавну сцену, било да сте политичар или јавна личност, представљате своју институцију или професију и морате водити рачуна о томе како сте обучени. Постоји нешто што се зове „пирамида одговорности” – што сте ближи врху, морате више да поштујете правила јер ваше одело представља део културе и бонтона. Ако то не поштујете, значи да сте неваспитани и да не поштујете ни институцију у којој радите, ни саговорника с којим комуницирате у име те институције. Што је ваш саговорник на вишем положају, морате бити формалније обучени. И морате имати на уму да својом појавом можете увредити саговорника на два начина – ако сте превише формални или превише неформални. То су неписана правила на која сте пристали када сте одлучили да се „упишете” у књигу јавних личности и искорачите из света приватности. То у преводу значи да мода није приватна ствар политичара – истиче Ашок Мурти.

Што је земља сиромашнија, она мора више рачуна да води о људима који је представљају, наглашава наш саговорник и додаје да се тако чува достојанство државе. Оправдање да не знамо ништа о модном бонтону једноставно не пролази јер, како каже Мурти, данас постоје сјајне књиге у којима се можете едуковати како да се обучете у којој ситуацији – од Нове године до пријема код британске краљице. Он сматра да би сваки политичар у свом кабинету морао да има два одела – зимско и летње за непланиране ситуације у којима мора негде да оде у посету или да прими значајног госта. Када се одлази у службену посету, мора се поштовати модна култура домаћина, али се истовремено промовише мода властите земље.

– Некада ме та лакоћа приступа и импровизација помало плаши јер држава није приватна ствар политичара – постоје писана и неписана правила понашања и облачења која морају да се поштују. У послератној ФНРЈ наш политички врх имао је отворен рачун код „Диора” и свима који су се појављивали у јавности одела су шивена по мери. Када је Титу скренута пажња да је рачун постао висок и да би требало да размисли о смањењу буџета, он је одговорио: „Шта вам пада на памет? Да ли сте свесни какав утисак наши политичари остављају у оделима високе моде?” Стиче се утисак да се сада мање води рачуна о томе какав утисак они остављају у јавности – закључује Ашок Мурти.