Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рад с обдареном децом

Рад с обдаренима треба да започне и да се остварује највећим делом у редовним школама (основним и средњим) које, с правом, сматрамо „природном” средином за развој свих, па и даровитих ученика
(Фото Д. Жарковић)

Уочивши да је један од озбиљнијих недостатака школе и система образовања у целини занемаривање рада с обдареним (талентованим) ученицима и студентима у Републичком заводу, за унапређивање образовања, у којем сам обављао дужност директора, а онда смо у Просветном савету започели разговоре и покренули једну ширу педагошку и друштвену акцију за успостављање, стално обогаћивање и усавршавање система рада с овом категоријом ученика и студената.

Већ су постојали истраживачка станица Петница код Ваљева, „Архимедес” – клуб младих математичара и Математичка гимназија у Београду. И ништа више.

Месец-два дана припремали смо један целовит програм, уз редовне консултације с министарством, Просветним саветом, неким факултетима и Српском академијом науке и уметности. И кад је све било готово, сазвали су једно доста широко саветовање стручњака различитих профила и представника заинтересованих органа и институција о проблемима рада с обдареним ученицима и студентима. Уз позив, учесници саветовања добили су и информацију о образовању даровите деце и омладине у неким земљама у Европи и свету. Најављени реферати и саопштења, а затим расправа, потврдили су наша очекивања у успех у овом великом подухвату.

У том систему школи смо дали прворазредну улогу и задатак. Наиме, рад с обдаренима, управо, треба да започне и да се остварује највећим делом у редовним школама (основним и средњим) које, с правом, сматрамо „природном” средином за развој свих, па и даровитих ученика. У њима уочавамо и идентификујемо ученике који испољавају изразите способности и обдареност; у њима се могу примењивати најразличитији садржаји и облици рада с тим ученицима. (програмирања настава, учење путем решавања проблема, учење откривањем и др.) затим смотре и такмичења (у оквиру школе, општинска, регионална, републичка), које имају улогу подстицања одређених активности и провере (верификације) годишњих резултата рада у школи.

Постоји потреба и могућност стварања:

а) Специјализованих група даровитих ученика из више одељења истог разреда, у којима би се продубљеније реализовао програм додатног рада, по распореду који утврди школа;

б) Специјализованих група или одељења истог интересовања и обдарености састављених од ученика из више школа у месту, а која би радила у одређене дане у недељи, односно по више дана, интензивно и континуирано, у одређеним периодима године, по програму који би заједнички утврдиле школе, чији су ученици у тим групама – одељењима;

в) Специјализованих група које би радиле у оквиру одговарајућих ваншколских институција (домови омладине, библиотеке и сл.).

Раду с обдаренима у оквиру појединих ваншколских организација такође припада значајно место у јединственом систему рада с овом категоријом деце и омладине. У том погледу позитивна искуства већ имају: Истраживачка станица у Петници код Ваљева, „Млади истраживачи Србије”, Покрет „Наука младима”, Музичка омладина Србије, „Архимедес” и др.

У систему рада с обдареним ученицима, наравно, треба да нађу место и посебне школе специјализоване за поједине науке (или групе наука).

Ове школе окупљале би, по утврђеном критеријуму, ученике са ширег подручја. У њима би радили најспособнији и посебно допунски образовани и стручно оспособљени наставници, међу којима и професори универзитета, други научни радници и истакнути стручњаци. Биле би натпросечно опремљене наставним средствима, кабинетима, лабораторијама, библиотекама – медијатекама и сл. Реч је, дакле, о образовним институцијама врхунског квалитета, што се може постићи, између осталог, њиховом непосредном сарадњом с одговарајућим факултетима, научним и привредним организацијама.

На бази овог програма активности: ревитализовали смо Математичку гимназију у Београду, којој су пре тога просветне власти у Београду слале вишак запослених наставника из других школа; основали Филолошку гимназију у Београду, с више смерова, на чему смо се посебно и непосредно ангажовали проф. др Никша Стипчевић и ја, присуствујући на две-три седнице Наставничког већа Друге београдске гимназије, убеђујући наставнике да прихвате трансформацију ове школе у специјализовану Филолошку гимназију, што су они дотле одбијали; формирана су одељења обдарених ученика у Ваљевској и Крагујевачкој гимназији, у неколиким стручним школама и др. Појачан је додатни рад с обдареним ученицима у оквиру великог броја средњих школа.

Овај значајан покрет за успостављање разгранатог система рада с обдареним и талентованим ученицима, уместо да се шири и даље развија, нажалост, успорен је и скоро сасвим прекинут, чим су на руководећа места у образовању у републици дошли људи који овакву оријентацију нису разумели, према томе, нису је свесрдно ни подржали.

Тадашњи министар просвете, проф. др Данило Ж. Марковић, с потцењивањем се односио према свему што је на овом плану дотле постигнуто.

Тај министар, одмах по преузимању ове дужности, укинуо је и Просветни савет Србије, након његовог успешног деловања више од сто година, и Републички завод за унапређивање васпитања и образовања и све међуопштинске и регионалне заводе. Дакле, педагошку службу у целини. И ником за тај поступак није одговарао.

Увођењем вишепартијског система власти и истовременим напуштањем самоуправљања, у последњој деценији прошлог века у Републици Србији и СРЈ дошло је до битних промена у систему државне и укупне организације друштва, према томе и управљања. Централизација у свим областима постала је главно обележје система.

У бројним институцијама извршена је велика смена (боље рећи „чистка”) свих политички непожељних људи. „Отпали” су тада, иначе, способни и угледни директори установа широм Србије, а на њихово место дошли мање способни, али зато режиму приврженији и у претходној предизборној кампањи активнији људи.

Све то је имало за последицу долазак и опстајање на руководећим местима великог броја стручно некомпетентних људи за послове које је требало да обављају. Могао би се саставити дугачак списак таквих аномалија, почевши од највиших институција до најнижих.

Таквих примера има и у данашњој политици и пракси.

Зато је могуће и нужно да се изгради и озакони један одбрамбени механизам, којим би се ефикасно онемогућила погрешна пракса и неодговорност, односно „играње” не само с људима, који то нису заслужили, него и са судбином и радом појединих установа, предузећа и националних институција. Конкретно, Скупштина Србије може и треба за сваку област законом да утврди објективне критеријуме и у погледу стручне спреме, радног искуства и остварених резултата, обавезне приликом избора и постављања људи на руководећа места у појединим органима, установама и државним предузећима.

Професор и публициста

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mima
Programi su preobimni, i upravo talentovana deca su preopterećena velikim brojem predmeta koji su svi zahtevni. Kada bi gradivo iz svih predmeta bilo umereno i svedeno na najbitnije, kada bi bilo dovoljno vremena za obnavljanje, onda bi i talentovani bili rasterećeniji i mogli punim kapacitetom da se posvete oblasti koju vole. Ovako su rastrzani i preopterećeni svi. Radim u visokom školstvu, bila sam talentovano dete, roditelj sam učenika, i znam o čemu pričam.
Nastavnica
Profesor je napravio sjajnu rekapitulaciju. Dodala bih još jedan aspekt. Kod nas se sve radi kampanjski.Trenutno je "moderna" kampanja inkluzije, po kojoj se u redovne škole neselektivno primaju sva deca, bez obzira na njihove mentalne sposobnosti i psihička stanja. NEKA od njih toliko vremena i pažnje "crpe" da objektivno ostaje malo vremena i energije za preostalu decu.Ta deca ne dobijaju stručni tretman defektologa,a ostali ne dobijaju pažnju.Svi su na gubitku.
Земунац
Образовање је одувек било прилагођено некој средини. Они изнад и испод увек су били проблем. Са надареном децом се радило у оквиру секција, а са оним испод просека на допунској настави. То и даље треба да остане исто, само је проблем што нико не плаћа додатно рад са децом у секцијама, нити допунску наставу. Сада се мало и претерује са тим надареним и дошло јо до тога да се отварају посебна одељења за надарене у областима које су упитне, нпр. историја, биологија или географија, а тек спорт!!!
Dejan
Možda i postoji takva strategija sli se ona u Srbiji ne sprovodi, niti će se sprovoditi! Negativna selekcija kadrova u prosveti,forsiranje dece kojima roditelji plaćaju školovanje,istovremeno sakaćenje gradiva,discipline u osnovnim i srednjim školama dovešće do toga da Srbija postane zemlja polupismenih ljudi (oni koji ostanu u Srbiji).
nikola andric
Neobdarena se u vecini. Sta cemo s njima?
Питање необдареног
Цео систем је подешен према просеку, према средишњем делу Гаусове криве. За необдарене нема потребе да се ради било шта ново, осим, наравно, редовних побољшања наставних планова и програма. Необдарени само треба да успешно прођу кроз школовање. Пажњу треба обратити екстремима звонасте криве, нарочито оном који је даље од координатног почетка. Не смемо пропустити ниједно талентовано дете.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.