Пандемија изменила живот најмлађих

Највећи број малишана у нашој земљи нема ни брата ни сестру јер се родитељи најчешће одлучују на једно дете, a ако је судити према невеселим демографским подацима, све више њих остаје и без другова за игру. Наиме, у последњих двадесет година број деце у Србији смањен је са 16 на 14 процената, а витална статика сведочи да се данас рађа најмањи број беба у новијој историји земље – почетком педесетих година рађало се око 160.000 деце, а сада се свега 65.000 новорођенчади изнесе из породилишта сваке године. Светски дан детета, 20. новембар, Србија дочекује са статистиком да у нашој земљи живи свега милион деце млађе од 15. година, да свако треће дете користи дечји додатак и да скоро половина родитеља и даље верује да је батина из раја изашла и користи методе насилног дисциплиновања деце. Друга половина превише заштићује децу и држи их под „стакленим звоном”, примећује Јована Папан, уредница сајта „Детињарије”, у страху да деца не доживе ниједно негативно или трауматично искуство током одрастања.

– Док су родитељи савремене деце одрастали у парку, без телохранитеља, носили кључ од стана око врата, пили воду са црева у дворишту, пењали се на дрво и падали с њега, а да се због тога није звала хитна помоћ, тукли се и мирили без дечјег омбудсмана и славили рођендане у дечјој соби, уз минијатурне сендвиче са саламом, стиче се утисак да њихови наследници живе под стакленим звоном. Они одрастају са стерилизаторима, јонизаторима, беби-алармима и камерама, слушају Моцарта због интелигенције и једу пробиотичке оброке из теглица како би се развијали по пропису. Њихови родитељи читају хиљаде страница разних приручника и магазина о одгајању деце како би обезбедили психичку стабилност својих потомака. Због огромног психолошког и финансијског притиска да се буде савршен и да се детету све пружи, велики број родитеља остаје само на једном наследнику. Чак 80 одсто очева и мајки верује да данашња деца одрастају у много несигурнијем окружењу него раније и највише стрепе од саобраћаја и странаца, иако је број саобраћајних несрећа с дечјим жртвама преполовљен, а екстремни случајеви дечјих убистава и силовања су на истом нивоу као пре 50 година. Због тога деца постају „таоци” виртуелних светова мобилних телефона и „заробљеници” дечјих соба и играоница у које их смештају родитељи, премрли од страха да баш њихово дете не киднапује неки терориста с ливаде – истиче наша саговорница.

Њен утисак потврђују и резултати великог међународног истраживања „Деца Европе на интернету” (EU kids on line), који говоре да чак 86 одсто деце и младих у Србији узраста од девет до 17 година користи интернет у просеку три сата дневно, а током викенда време проведено на нету се дуплира. О величини родитељске заблуде да су деца безбеднија на нету него у парку довољно говори податак да је половина њих гледала слике крви и снимке мучења животиња или људи, а скоро трећина младих преко виртуелне мреже приступа порнографским сајтовима. Осим тога, готово трећина деце и младих имала је узнемирујуће искуство на интернету у последњих годину дана – девојчице чешће него дечаци, старији чешће него млађи.

С обзиром на то да је ово међународно истраживање рађено пре самог почетка пандемије вируса корона, стручњаци оправдано страхују да су због карантина и забране кретања деца провела неизбрисиве године свог живота прикована за рачунар и далеко од другара, учионице и парка – кључних елемената сваког детињства. Иако су деца и млади углавном били поштеђени најтежих облика ковида 19, пандемија је преокренула њихове животе – према најновијим подацима Уницефа, најмање свако седмо дете на свету директно је погођено мерама карантина и забране кретања, док је више од 1,6 милијарди деце претрпело неки губитак у области образовања.

И док пандемија ковида 19 улази у трећу годину, просветни ауторитети упозоравају да је ова трећа школска година у којој деца прате наставу у онлајн или комбинованом формату, а Унеско упозорава на генерацијску катастрофу због пандемијског затварања школа. У свом детаљном извештају УН организација за образовање, науку и културу истиче да више од петине ђака током 2020. године није стекло основна знања читања, очекивана за њихов узраст, због делимичног затварања школа током пандемије вируса корона. Број деце с тешкоћама у читању већи је за чак сто милиона и достигао је цифру од 584 милиона прошле године, што представља повећање од 20 одсто, које је поништило напредак остварен током последње две деценије.