Највише протестују радикални десничари

Од нашег дописника

Загреб – Најновије епидемијске мере које су на снази у Хрватској изазвале су лавину незадовољства. Увођење обавезних ковид потврда, то јест доказа о прележаној корони, вакцинацији или негативним резултатима теста као услов за улазак у све државне и јавне институције резултирало је и масовним протестом, иако санкције за непоштовање ове обавезе тек треба да се озаконе. Неповерење међу грађанима према вакцинацији, међутим, постоји и у другим земљама, али је Хрватска специфична по томе што је изразито јако незадовољство укупном политичком и друштвеном ситуацијом у овој земљи.

„Ствари у Хрватској стоје лоше не само у вези с вирусом корона већ и у вези са економским неприликама, корупцијом и сличним проблемима. Власт нема ауторитет ни у другим областима, озбиљне су замерке да превише контролише државно тужилаштво и да се неке истраге не предузимају ”, објашњава за „Политику” Дражен Лалић, познати социолог и професор на Факултету политичких знаности у Загребу.

„Занимљиво је да највише протестују ригидни традиционалисти, дакле радикални десничари, а с друге стране либертаријанци, који у вирусу корона проналазе своју тему, као и један део обичних људи. Али на протесту није било лево оријентисаних. Левица је модернистичка, она верује у науку, у чињенице, па се не укључује у протесте. Она даје обрнуту примедбу – да је политика сузбијања заразе короне преслаба, лицемерна, неодлучна и слично. Левица ту наступа одговорно иако је прилично разједињена и има велики проблем с недостатком адекватног лидера”, тврди Лалић.

Најтежу политичку последицу недавних протеста Лалић види у немоћности противхадезеовске коалиције, с обзиром на то да се политичка опција Мост, који је у многим аспектима био најактивнији у опозицији, сада определила за антиваксерску позицију.

„ХДЗ је заправо извукао профит из овога, уоквирио је демонстранте као радикалне десничаре, што они сви нису, а с друге стране ни на хоризонту нема могућности да се СДП, ИДС, Можемо и остали договоре с Мостом. Јер ко ће сада ићи у коалицију с Мостом!”, сматра Лалић.

И политички аналитичар Жарко Пуховски за наш лист истиче да прошлонедељни протести у главном граду Хрватске иду наруку премијеру Андреју Пленковићу.

„Пацификовао је парламент и своју странку, њему ови протести иду наруку. А људи који су се појавили на протесту служе му као изговор за евентуално заоштравање мера. Притом је полиција услед овог протеста паметно реаговала, то јест није реаговала. Могли су растерати окупљене јер није био пријављен скуп. Загреб је један од ретких градова у којем није ниједан излог разбијен, што упућује на то да су протести били добро организовани, нису били спонтани. Упућује и на то да их воде људи који су такође део мејнстрима, само с десног руба мејнстрима”, истиче Пуховски.

На питање верује ли да ће премијер Пленковић остати при обећању да вакцинисање у Хрватској неће бити обавезно, Пуховски нема дилеме. „Осим ако се баш 20 држава Европске уније не одлучи на друго, ни Хрватска се сигурно неће јуначки поставити на страну мањине. Мислим да до обавезне вакцинације неће доћи. Они покушавају да људе мало-помало наведу, да не кажем натерају на вакцинацију, а да она ипак није обавезна”, сматра Пуховски.

Он истиче и да је неповерење грађана на западном Балкану уједначено, али да се оно разликује у односу на оно у Западној Европи јер на Балкану још увек постоји поверење у цркву. „У Европи се буне и против цркве, а на Балкану је то још увек тешко замисливо, поготово рецимо у Србији и Хрватској, код већег броја људи”, закључује Пуховски.

Досад је у Хрватској у потпуности (двема дозама или једном у случају вакцине „Џонсон” (Janssen) вакцинисано око 56 посто одраслог становништва. Очекује се да ће у наредном периоду тај број свакако расти – што због страха, што због ковид потврда.