"Граница" с Богом

Фотографије руског председника са пецања у друштву принца од Монака Алберта обишле су свет средином августа. Јавност је први пут видела Владимира Путина обнаженог до паса како лежерно у брзацима јужног Сибира забацује штап. Ако су Путинови затегнути бицепси можда (не)намерно демонстрирали снагу данашње Русије, онда је крст на његовим грудима симболично указао на духовни оријентир највеће државе на свету.
Породична епизода о крсту са фотографије од којег се Владимир Путин више не одваја могла би бити и прича о поновном васкрсу православља  после вишедеценијског атеистичког терора којем је била изложена црква.
"Родитељи су ми живели у Лењинграду у истом стану са једном старицом, баба Ањом. Када сам  се родио она и мама су ме да отац не зна,  јер је био секретар партијске организације, тајно крстиле", "исповедао" се Путин у интервјуу листу "Комерсант": "Четири године пре мајчине смрти први пут сам путовао у Израел. Тада ми је дала крстић који је сачувала са мог крштења и замолила ме да га освештам на Христовом гробу. Од тада га више не скидам. Иначе, тај крстић је од алуминијума."

Превазилажење црквеног раскола

Руски председник током своје владавине у многим приликама видљиво манифестује приврженост православној цркви. Сам московски патријарх Алексије II потврђује да са шефом државе Путином има редовне радне састанке: "Разматрамо не само црквена питања већ све што се тиче Русије, наших грађана али и света. Владимир Владимирович добро разуме улогу православне цркве у нашем друштву и узима у обзир њено мишљење при доношењу многих одлука."

Круна обновљене "симфоније" цркве и врха државе била је видљива 17. маја ове године када је на празник Вазнесења Господњег после осам деценија напокон дошло до уједињења два дела исте цркве – Московске патријаршије и Руске заграничне цркве. Вишегодишње мукотрпне преговоре о превазилажењу црквеног раскола проузрокованог грађанским ратом од 1918. до 1922. године отворено је подржавала и руска држава. Поводом овог историјског догађаја Путин је изјавио: "После вишедеценијске разједињености може се закључити да у овом политичком и црквеном конфликту није било победника. Сви су изгубили и црква и верници, али и цело руско друштво. Обнова црквеног јединства је најважнији услов за успостављање јединства Руса у целом свету."

Иако је Свети апостол Андреј Првозвани још у првом веку на обалама Дњепра ширио "благу вест", Русија је постала хришћанска земља тек крштењем кијевског кнеза Владимира 988. године. Током хиљадугодишње историје, односи цркве и државне власти нису увек били идилични, али православље је постало неодвојиви део националног, духовног и културног идентитета руског народа. Зато је у песничком заносу Рајнер Марија Рилке и могао да напише "Русија је једина држава која се граничи с Богом".

 Али, Руска православна црква је од Октобарске револуције па до "перестројке" прошла праву голготу . Само током "велике чистке" 1937. и 1938. године ухапшено је 200.000 верника и припадника црквеног клира, а стрељан је сваки други свештеник. Хиљаде храмова је срушено или су претварани у касарне, затворе, магацине и станове. Распадом Совјетског Савеза завршио се 74-годишњи период мучеништва и црква је постепено за последњих 17 година од некада главног идеолошког непријатеља постала институција у коју народ после председника и војске има највише поверења.

Тријада "Бог, цар и отаџбина"

Обнова православља у Русији данас је видљива и голим оком. У 1986. години било је 6.800 православних храмова, а данас 27.000 (у царској Русији било је 78.000 цркава). Број отворених манастира се са 18 повећао на 680. Само у Москви у 500 цркава (пре 20 година било их 46) проповеда 1.700 свештеника и ђакона.

"Некадашња тријада Бог, Цар и Отаџбина важи и данас", каже Михаил Тарусин, руководилац социолошког одељења Института за друштвено планирање, који истиче да се број атеиста за петнаест година преполовио и износи око 15 одсто. Према истраживањима, данас у Русији између 70 и 80 грађана се изјашњава да је православно.

 "Независимаја газета" је у октобру прошле године уврстила патријарха Алексија II и митрополита Кирила на листу од 40 најутицајнијих  личности у Русији. Овај московски дневник тврди да црквена јерархија има више утицаја на јавно мнење од чак седам федералних министарстава.

Све јача позиција цркве али и покушаји да се у државне школе уведе веронаука под називом Основи православне културе натерао је десеторицу руских академика предвођених нобеловцем Виталијем Гинзбургом да се крајем јула обрате Путину. У јавном писму они су изразили забринутост за "растућу клерикализацију друштва" и како кажу "активно продирање цркве у све сфере јавног живота". Већина руских медија је на нож дочекала ово писмо. Московска патријаршија је академицима поручила да "у данашњем слободном свету деловање цркве не може бити ограничено само на своју парохију".

Тачку на расправу око увођења веронауке као обавезног предмета недавно је ставио сам Путин: "Знате мој однос према Руској православној цркви. Али, за увођење предмета Основи православне културе неопходно је мењати устав јер је црква одвојена од државе. Сматрам да то не би требало да радимо. Деца треба да се образују у духу четири религије (православље, ислам, јудаизам и будизам), али је неопходно наћи форму прихватљиву за цело друштво."