Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Европа против самовоље интернет компанија

Најновији Акт о дигиталним тржиштима доноси више контроле у онлајн оглашавању и праћењу малолетника на интернету
(Фото Pixabay)

Одбор за унутрашње тржиште и заштиту потрошача Европског парламента прошле недеље је изгласао Акт о дигиталним тржиштима. Што је најважније, усвојени су и предлози о бољој контроли оглашавања на интернету и транспарентном пословању највећих интернет трговаца. – Сигурно се сваком десило да једном погледа неки оглас на интернету и онда га он прати стално, коју год страницу да посећује.

Чак 98,5 одсто прихода „Фејсбука” и 83 процента прихода „Гугла” остварује се оглашавањем. Грађани често нису свесни колико велике онлајн компаније профитирају на нашим подацима, расположењу, здравственом стању, интересима и слично. Да нас неко тако прати на улици, било би забрањено, али на интернету је све дозвољено – изјавила је Биљана Борзан из овог одбора. Она је објаснила да овај предлог забрањује и праћење малолетника на интернету у сврху оглашавања, а одраслима омогућује лакшу заштиту и контролу.

Овакво решење, којем се окреће европско тржиште, поклопило се са активностима „Епла”, који је недавно омогућио својим корисницима да искључе праћење за неке апликације, а колико је то било интересантно корисницима, показује податак да је 97 одсто искористило ту могућност. – Овај предлог доноси већу транспарентност у случају великих платформи попут „Гугла” и „Фејсбука”, којима је забрањено да посебно истичу своје садржаје. То је посебно важно после пресуде против „Гугла” у вредности од 2,42 милијарде евра јер је пружао већу видљивост својим услугама у претраживачу.

Овим предлогом Европска унија иде директно против самовоље дигиталних гиганата, и то у циљу заштите потрошача – објашњава Борзанова. Иначе, да подсетимо, Акт о дигиталним услугама, као основни документ регулисања ових права на тржишту ЕУ, донет је још у децембру прошле године. Њиме се уређује одговорност пружалаца дигиталних услуга који су посредници између потрошача и робе, услуга и садржаја. Циљ доношења ових прописа је боља заштита потрошача и стварање праведнијег дигиталног тржишта. Правила се примењују на нивоу целе Европске уније, а за годину дана предузето је доста на сузбијању незаконитог садржаја, а донета су и нова правила о следљивости пословних корисника на страницама које се баве купопродајом како би се лакше откривали продавци незаконите робе.

Пандемија је очигледно само убрзала уређење овог дела тржишта будући да интернет платформе имају све важнију улогу у свакодневном животу.

Пошто је извесно да ће се све више људи окретати пословању преко мреже, логично је да се постављају, како кажу, темељна права у овој области, али и сигурније окружење, које ће омогућити потрошачима безбеднију комуникацију и трговину преко интернета. – Ова правила су допринела и томе да интернет платформе више брину о својим корисницима и омогуће им валидне и благовремене информације о томе ко продаје одређени производ или услугу. То ће допринети откривању непоштених трговаца и заштити купаца од, на пример, кривотворених или опасних производа.

Потрошачи с друге стране имају прилику да то пријаве – наводи се у Акту о дигиталним услугама. Иначе, овај документ или скуп правила је само наставак Директиве о електронској трговини, која је донета 2000. године и која је пружала основни правни оквир за пружање дигиталних услуга у ЕУ. Јасно је да се у последње две деценије много тога у овој области променило и да је било неопходно ажурирати и правила. С једне стране интернет пословање је донело бројне иновације и омогућило пре свега прекограничну трговину у ЕУ и ван ње и бројне пословне могућности, али с друге и ризике, највише за злоупотребу права корисника, заштиту њихових личих података и саму трговину.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
"Европа" је само географски појам, континент.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.