Усвојене промене устава, референдум 16. јануара

Председник Скупштине Србије Ивица Дачић расписао је вечерас референдум о промени Устава Србије, који ће бити одржан 16. јануара 2022. године.Дачић је потписао Одлуку о расписивању републичког референдума о потврђивању Акта о промени Устава након седнице Скупштине Србије, јавља Бета.

Посланици су раније данас усвојили Акт о промени Устава Србије, Уставни закон за спровођење Акта о промени Устава и Одлуку о расписивању републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава.

Тиме су се стекли услови да председник Скупштине Србије Ивица Дачић распише референдум о Уставу за 16. јануар 2022. године, у времену од 7 до 20 часова.

Како пише у одлуци о расписивању републичког рефререндума, грађани ће се изјаснити о референдумском питању: „Да ли сте за потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије?"

Када је реч о предложеним променама Устава, оне се односе на део о правосуђу, а како је у току данашње расправе истакла министарка правде Маја Поповић „циљ промене Устава је повећање правне сигурности грађана” јер им само независно судство и самостално јавно тужилаштво гарантују заштиту права у судским поступцима.

„Промене Устава предвиђене су као активност акционим планом за преговарачко поглавље 23. Реформе у области правосуђа и услов су за даљу реформу правног система и најзначајнија реформа у области владавине права која представља основну вредност сваког демократског друштва и један је од приоритета Европске уније”, рекла је Поповић.

Министарка је објаснила да се политика искључује из избора судија и тужилаца, те да судије више неће бирати Скупштина, већ Високи савет судства (ВШ).

ВШ ће чинити шесторо судија које бирају њихове колеге, четири члана из реда истакнутих правника које бира скупштина двотрећинском већином и председник врховног суда по положају.

Тужиоце ће бирати Високи савет тужилаца (ВСТ) који има 11 чланова, петоро бирају тужиоци, четворо бира Скупштина на предлог одбора двотрећинском већином, а врховни јавни тужилац и министар правде су чланови по пложају.

Министарка је објаснила и како ће се бирати кадрови кад нема двотрећинске већине или тропетинске већине и рекла да комисију за избор чине председник Скупштине, председник Уставног суда, председник Врховног суда, врховни тужилац и Заштитник грађана.

Уставне промене односе се и на сталност судијске функције, на враћање назива Врховни суд и јачање функције тужилаца.

Дачић: Референдум о избору судија и тужилаца, не о КиМ

Председник Скупштине Ивица Дачић нагласио је вечерас, након што је расписао републички референдум о промени Устава, да се промена Устава односи само на одељак који се тиче избора судија и тужилаца и да нема везе са питањем преамбуле о Косову и Метохији.

''Сматрамо да је у интересу Србије да се потврди одлука паралмента и да ће то бити велики корак напред и на европском путу, али и за реформе које се одвијају свих ових година”, рекао је Дачић.

Промена устрава и референдум тичу се, како јер истакао, само владавине права и правосуђа.

Дачић је позвао све градајне да изађу на референдум.

„Наш став је потпуно јасан КиМ је саставни део Србије. Референдум нема везе ни са разним питањима која се политизују у последње време и користе за брутално кршење закона и Усрава, а тичу се блокада саораћајница, напада на политичким неисомишљењике'', додао је.

Нагласио је да на рефенедуму нема победника јер то нису избори, али да жели Србији да победи на референдуму и да урадимо све што је у интересу Србије.

Председник парламента расписао је вечерас републички референдум о промени Устава, у делу који се одоноси на правосуђе, за 16. јануар када ће се грађани од 7 до 20 сати изјашнавати о питању „Да ли сте за потврђивање акта о промени Устава Републике Србије?”, заокуржујући одговор „ДА” или „НЕ”.

Дачић је нагласио да је Србија два пута добила позитивно мишљење од Венецијанске комисије везано за предложене уставне промене.

Дачић је републички референдум расписао ради потврђивања Акта о промени Устава након завршетка посебне седнице парламента на којој су усвојени Предлог Акта о промени Устава Србије, Предлог Уставног закона за спровођење тог акта и Предлог одлуке о расписивању референдума.

Промене се односе на судове и јавна тужилаштва, на које се Србија обавезала у процесу евроинтеграција.

Оне се не односе на преамбулу у којој је наведено да је Косово и Метохија саставни део Србије.

У сали је, када је гласано било присутно 196 посланика, 193 који су усвојили акте и одлучили да одлука може да ступи на снагу одмах.

Министарка правде Маја Поповић рекла је да је Усвајање акта о промени Устава и Уставног закона за његово спровођење, важно за грађане Србије не само зато што то тражи ЕУ, или нека међународна организација.

Поповић је подсетила на разлоге за промене Устава, које имају за циљ, између осталог, повећање правне сигурности градана, правну заштиту и суђење у разумном року.

Додала је да је промена Устава у области правосуђа услов за даљу реформу правног система, владавину права, а што ће између осталог омогућити боље оцене и напредак Србије у процесу евроинтеграција.