Најмоћнија жена на свету – од воска

У Немачкој има 2,5 милиона више женских него мушких бирача. Оне су први пут у историји за канцелара довеле једну жену – Ангелу Меркел. Утицајну улогу Немачке у Европској унији и НАТО-у њени земљаци наглашавају и тиме што канцеларку Ангелу називају „најмоћнија жена на свету”.

За толику моћ био је довољан само један проценат више гласова него што је припало опозицији, на изборима 2005. године. Ангелина конзервативна странка (ЦДУ) за тај један проценат је надмашила социјалдемократе. Обећала је „пораст привреде и више радних места” и то је одлучило, јер је тада, 2005. године, у Немачкој било чак пет милиона незапослених и пет милиона само делимично запослених – највише после рата. Данас се армија незапослених смањила на четири милиона и бирачи заслугу одока приписују Ангели.

Ипак, најтешња могућна победа није била довољна и прва канцеларка је морала да образује коалициону владу са ривалским социјалдемократама. Опет је превагнуо женски фактор: од 16 министара седам су жене. Увела је у своју владу, не рођаке, него личне пријатеље. Иако физичар по струци, а није припадала ниједној партији, Ангела је била референт за штампу 1990. године у време краткотрајног мандата председника владе у Источној Немачкој, Лотара де Мезијера, а чим је постала канцеларка у уједињеној Немачкој, за свог државног секретара довела је Лотаровог братанца Томаса де Мезијера.

Ангелин завичај је малена паланка Темплин, у источнонемачкој покрајини Мекленбург. Тамо није имала подршку земљака, нити је у Темплину изабрана за посланика, него на острву Риген, удаљеном 150 километара. Канцеларски положај у Берлину омогућила су јој само четири гласа у Бундестагу , колико њена конзервативна странка има више посланика од ривалских социјалдемократа. Довољно ипак да у улози канцеларке размешта немачке трупе, стотинак хиљада војника, полицајаца, надзорника и обавештајаца широм глобуса од Авганистана и Судана до Призрена и Дечана.

На скуповима западне политичке елите, НАТО-а, ЕУ и сличних, фотографисана је увек у првом реду, у средини као почаст.

Обилазак Ангелиног завичајног градића Темплин збио се у два наврата. Први крајем маја 1945, три недеље после завршетка Другог светског рата, кад сам се враћао у домовину, из немачког логора у оближњем Алт-Рупину. Тада у Темплину није било живе душе. Мештани су се разбежали пред совјетским трупама, а бежали су и од своје савести. Други пут, 1962. видео сам Темплин успут путујући за Росток на балтичкој обали. Мештани, њих десетак хиљада, били су застрашени јер је градић одјекивао од експлозија: крај оближњег језера Мириц совјетске трупе су држале полигон за вежбе у артиљеријској и ракетној паљби. За Ангелу, која је тада тек пошла у школу, мало ко је знао.

Сада не само у Берлину – где је помпезно називају „најмоћнијом женом на свету” – Ангела добија и другу резиденцију. Чак у Лондону. Уочи 54. рођендана (17. јула) Енглези уводе двојницу Ангеле Меркел у чувени Музеј воштаних фигура „Мадам Тисо”. Дискретно улепшана, са новом фризуром, лондонском шминком и обавезно у панталонама.