Вакуум Сибира

Из Благовешченска, једног од већих градова према Хабаровску и Владивостоку на руском Далеком истоку, одлично се преко реке Амур види Хејхе, кинеска погранична варош са статусом слободне економске зоне.
Када се лед на реци истањи и местимично истопи, саобраћај између две вароши преузимају "пуме", чамци на ваздушним душецима гоњени пропелерима. Ноћу су "пуме" на руској страни. Када сване, оне у облацима подигнутог снега нестају према Кини. Одвозе Русе, ангажоване у ситној пограничној трговини. Највећем броју њих "торбарење" преко реке је једини извор прихода.

Предузимач у тој трговини је извесни Иван Кинез, на градској централној пијаци. Прописи допуштају увоз 50 килограма робе, без царине. Чиме ће велике торбе бити напуњене – о томе брине Кинез. Оне су на кинеској страни већ спремљене. Путници су само овлашћени пратиоци тог терета. За две торбе једне професорке и њеног сина, Иван Кинез ће платити приближно двадесет долара у рубљама. За месец дана то буде више него што би професорка добила предајући руску књижевност.

Захваљујући пословима уз границу, број Кинеза у зони Благовешченска све време је у порасту. Због скупоће артикала широке потрошње код куће, Руси свакодневно пазаре у Кини. Јефтиније је. А у зјапећој ненастањеној празнини између Урала и Владивостока (осам милиона житеља) баш и не може много да се бира.

У Москви, Санкт Петербургу и још неколико градова, прелива од бујице петродолара. Али из Сибира, Москва делује далеко. Географски, Иркутску је ближи Пекинг. У Владивостоку, на обали Јапанског мора, осећа се ритам Јапана. Ближи је, у односу на Европу и европску Русију. А у економији, одстојања и саобраћајнице снаже или слабе гравитацију периферије према центрима. Пример тог дејства је и Благовешченск.

Трговачки виспрени Кинези пошли су у сусрет купцима и робу и услуге пренели и на руску страну Амура, пред праг. Негде од 1992, у области је почео да функционише нов, обласни економски поредак. Локалне, руске фирме (колико их је било), почеле су да заостају у трци за новим пословима.

Тржиштем грађевинских радова загосподарила је компанија која у Кини добија инвестициони кредит приближно три пута јефтиније. У руском "комшилуку", компанија је због тога "патентирани фаворит" трке за локалним тендерима. На радилишта стижу радници – Кинези. То ничим није прописано, али руски живи рад је скупљи.

Полагано али сигурно мења се демографска слика области. И те и појединих других области. Број Руса смањује се темпом од 900.000 годишње. По попису од 2002. земља је имала 145.181.900 становника (81,5 одсто етничких Руса). Две године касније, 143 милиона... Од 155.000 села (у 2002), тринаест хиљада их је у међувремену сасвим опустело, а у 35.000 села живи по свега десетак становника. Највише се празни Сибир. А највећи пораст популације је на северном Кавказу, на политички трусном подручју Русије због разорног утицаја "исламиста".

На руском Далеком истоку стасало је поколење које је путовало у Кину, Кореју и Јапан, али у Русији није крочило на запад даље од Чите. Главни робни ток не иде са истока на запад земље, него обратно.

У локалном планирању раста ослонац се тражи у могућностима извоза у Кину. Кина је захуктала машина и на Далеком истоку рачунају да ће јој бити потребно све више и више ( руских ) ресурса.

У августу руска влада је одобрила пројекат социјално-економског развоја Забајкаља и руског Далеког истока до 2013. Одвојено је приближно две милијарде долара средстава, пре свега за транспорт и енергетику. Међутим, планери се "саплићу" о недостатак потребног људства. Дошло се дотле, да је један од функционера пројекта (Савељев) поменуо поновни ослонац на "комсомолску изградњу". Метод директивног слања у Сибир на рад, из времена СССР-а.

"Време је да се организују комсомолска радилишта, привуче омладина, образују радни одреди, а да се руководиоци у Москви и Санкт Петербургу замоле да на неколико година пођу тамо", цитиран је.

Човек се, вероватно, нашалио. Али проблем постоји.

Путинов блиски сарадник, потпредседник владе задужен за тзв. националне пројекте, Медведев је изјавио да се Сибир мора убрзано развијати, јер – уколико се тога не лати Русија, могао би то учинити "неко други". Има људи који кажу, а зашто да не и неко други? Један читалац пише руским новинама, па вели:

"Русија заузима приближно петину светског копна. Пошто Руси нису у стању да то сами попуне, неко би морао. Ако је народ који долази и попуњава Сибир и Далеки исток вољан да научи језик, поштује закон и културу (Русије), шта је у томе лоше? То је добро."

Професор Владимир Супрун, шеф једне институције за социолошко истраживање развоја у будућности, сматра да је досељавање Кинеза "природни продор који нагло добија у темпу, али би се тешко могао сматрати  (изразом) свесне државне политике Кине". Та многољудна сила једноставно напредује, и сличних излива становништва ће неизбежно бити у више праваца. Свака суперсила показује тенденцију попуњавања празног простора, док се према њој не дејствује противмерама.

Прва сила која не би допустила продор Кине у простор Русије јесу САД. Амерички политолози пажљиво изучавају могућности кинеског продора у Сибир. Кина је сила у снажном економском и осталом успону. Преузимање Сибира осигурало би јој енергију. Вашингтон не би то допустио. Пекинг је свестан околности и Кина не жели да сличним амбицијама раздражује ни САД ни Русију, верује Супрун.

Путин је "начео" проблем првим корацима. Али Сибир је нешто што ће дуго бити на радном столу у Кремљу, а на "планетарна питања" те врсте одговара обично "будућност".