Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српско-руски марш

Насловна страна партитуре „Српско-руског марша” П. И. Чајковског (Фото: лична архива)

Многе светске агенције недавно су објавиле вест да је у Венецуели оборен рекорд у заједничком музицирању једног великог оркестра, који је тим чином оборио Гинисов рекорд као највећи оркестар на свету. Пред Гинисовим жиријем музицирало је око 12.000 музичара, а композиција коју су извели била је „Словенски марш”, славног руског композитора Петра Иљича Чајковског. Тим огромним музичким апаратом дириговао је Андрес Давид Аскани.

Поједини медији са ових простора објавили су и тачан наслов „Словенског марша”, а то је „Српско-руски марш”, који је Чајковски компоновао инспирисан догађајима из Српско-турског рата 1876. године и чија се партитура чува у Музеју „Глинка” у Москви.

О појави „Српско-руског марша”, писао је Алексеј Иванович Кандински у својој студији „О руско-српским музичким везама у 19. веку”. Кандински поред осталог пише: „Једна од најупечатљивијих појава руске музичке ’сербијан’ је ’Српско-руски марш’ Чајковског, назван касније ’Славјанским маршем’. Појава ’Српско-руског марша’ била је одраз словенског расположења, које је обухватило руско друштво за време херојске оружане борбе Србије и Црне Горе против турске војске 1875–1876. године.” На врхунцу Српско-турског рата Чајковски је добио поруџбину да напише дело за концерт са којег је приход требало да буде предат Словенском добротворном одбору. Иницијатор наруџбе био је Николај Рубинштајн, који је био на челу Руског музичког друштва. Композитор је радо прихватио предлог и са жаром се дао на посао. Марш је извео Симфонијски оркестар Руског музичког друштва под управом Николаја Рубинштајна, 5. новембра 1876. године. Концерт се претворио у стихијско изражавање топлог саосећања са Србима и Црногорцима, који се против Турака боре за ослобођење. Публика је тражила да се марш поново изведе.

О томе Чајковски пише својој сестри А. И. Давидовој у писму 8. новембра 1876. године: „Прошле суботе овде су први пут свирали мој ’Српско-руски марш’, који је произвео читаву буру патриотских усхићења.

За своју композицију Чајковски је одабрао руску химну и три српске песме које је пронашао у обради Корнелија Станковића. То су песме: „Сунце јарко”, на стихове Исидора Ћирића, затим „Радо Србин иде у војнике”, за коју је стихове написао панчевачки прота Василије Васа Живковић, а музика се приписује Николи Ђурковићу. Трећа песма је у то време изузетно популарна родољубива песма „Праг је ово милог Српства” шидског стихотворца Димитрија Мите Орешковића, за коју је он написао и стихове и музику. Ова песма позната је и под насловом „Михаилова песма”, и била је нека врста химне кнеза Михаила Обреновића.

Ово извођење „Српско-руског марша” требало би да покрене иницијативу за стављање на репертоар наших солиста и ансамбала композиција европских музичких стваралаца посвећених српском народу и Србији, којих је заиста велики број. Међу њима су музички ствараоци из Немачке, Аустрије, Мађарске, Чешке, Француске, Енглеске, Русије, Италије, Шпаније, Белгије, Холандије, Шведске, Пољске, Словачке, Румуније, Швајцарске... Тај приступ био би на понос Србије и када би се пребројале те композиције и њихови аутори, вероватно би српски народ у том погледу био на врху Гинисове лествице. Све је компоновано од краја 18. до краја 20. века.

Дејан Томић,
аутор лексикона „Срби и европски композитори”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.