Четвртак, 20.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: Зоран Ђерић, управник Српског народног позоришта

Желео сам Достојевског на сцени

Почеле су пробе дела „Тесла, изуметник”, а премијера је планирана за 31. децембар 2021. на Тргу слободе, испред новосадске Градске куће
Први пут ће новосадска публика Нову годину дочекати уз драмску представу (Фотографије Марија Ердељи)

Програм „Нови Сад, европска престоница културе” почиње управо с једним нашим пројектом. Реч је о комаду „Тесла, изуметник” који је, према роману Владимира Пиштала, „Тесла, лик међу маскама”, написао Небојша Брадић, каже за „Политику” Зоран Ђерић, управник Српског народног позоришта у Новом Саду, пред којим су у наредном периоду бројни изазови будући да у 2022. години Нови Сад преузима титулу европске престонице културе.

Почетком новембра почеле су пробе дела „Тесла, изуметник”, а премијера је планирана за 31. децембар 2021. на Тргу слободе, испред Градске куће. Режира га Небојша Брадић, док музику компонује Александра Вребалов, а сценографију и костиме осмишљава Миодраг Табачки.

‒ Пројекат ће почети још у подграђу Петроварадинске тврђаве, где се припрема изложба светлости, посвећена Тесли. Потом ће се учесници и публика, као процесија, спустити преко моста у град и доћи до сцене на тргу, где ће се, претпостављам, уприличити прави спектакл у знаку Николе Тесле и његових изума, али и појединих сегмената из његовог живота. Први пут ће новосадска публика Нову годину дочекати уз драмску представу. Током јануара ће уследити и позоришна премијера овог комада ‒ каже Зоран Ђерић и открива да у јануару очекују премијеру „Крос опере”, међународног пројекта, у оквиру програма „Креативна Европа”. Претходно ће, овог месеца, ако корона не поремети планове, бити две премијере овог пројекта: најпре у Модени (Италија), а затим и у Линцу (Аустрија). Реч је о три полусатне опере на тему миграција (прилог СНП:а је „Сан”, ауторке Јасмине Митрушић). Затим ће, 1. фебруара 2022. бити изведена премијера опере „Владимир и Косара”, Стевана Дивјаковића.

Који су вам још „престонички” адути?

Очекује нас премијера драмског текста „Берлински зид”, Жељка Хубача, у његовој режији. То је прича о трагедији две породице, српске и албанске, прича о идентитету и поделама, заснована на и даље актуелној ситуацији на Косову и Метохији. Имали смо премијеру представе „Мидлсекс”, по роману Џефрија Јуџинидиса, кога је драматизовао Димитрије Коканов, а режира Јована Томић. И то је прича о идентитету, али овде сексуалном, на кога такође утичу друштвене околности, политички, етнички и културолошки обрасци. Креће припрема још једног занимљивог пројекта заснованог на животу и делу Франца Кафке. Драматург је Каћа Ђармати, а редитељ Вељко Мићуновић. Очекујемо премијеру до краја године.

Кад је реч о балету, надам се да ћемо дочекати премијеру, дуго очекиване и припремане, „Охридске легенде”, Стевана Христића, у кореографији Владимира Логунова, под диригентском палицом Александра Којића. Више од годину и по дана смо је одлагали због пандемије вируса корона, тако да смо нестрпљиви да је коначно изведемо.

Који је заједнички именитељ представа СНП-а? Којим смерницама се управљате приликом избора наслова, репертоара?

Ово је година у којој је Српско народно позориште обележило 160 година од свог оснивања. Чини ми се да је та велика годишњица, поред осталог, била у идеји свега онога што смо радили током ове године. У драми, у опери и балету, као и у свим другим сегментима нашег позоришта, осећала се потреба да се ова година обележи што достојанственије, онако како то једној оваквој институцији културе и приличи. Верујем да смо то својим уметничким програмима и учинили. Запажени су наши наступи на фестивалима, поред већ поменутих, позоришних, да поменем само наступ оркестра СНП-а на Ташмајдану, у реализацији „Кармен”, највећег летњег оперског спектакла. А премијера „Аиде” на Петроварадинској тврђави је нешто што ће памтити не само љубитељи опере, већ и сви други Новосађани и Београђани који су присуствовали овом јединственом оперском чину, под диригентском палицом Андреје Солинаса и у режији Александра Николића. Запажене су кореографије Александра Илића, као и наступ балетских уметника СНП-а, али на првом месту су наравно солисти, хор и оркестар СНП-а. На једној страни, одлучили смо се за велика имена и дела, попут Вердија и „Аида”, велике теме као што је „Мадам Батерфлај”. Драма је реализовала „Деобе”, по роману Добрице Ћосића, у жељи да обележи 100 година од рођења овог великог српског писца. Потом драматизацију „Голмановог страха од пенала” Петера Хандкеа, нобеловца. Али смо имали слуха и за младе ауторе, писце и редитеље. Нисмо заборавили ни друге велике писце, као што су Шекспир или Чехов. Кокан Младеновић је режирао „Буру”, а Радослав Миленковић „Вишњик”. То су представе за које се тражи карта више.

Пандемија је утицала и на сам уметнички процес настајања представа, на режију и драматургију. Какав уметнички одговор су новонасталим приликама понудили уметници СНП-а?

Поштовање свих мера које су прописане, вакцинисање, ношење маски, мерење температуре, као и друга средства, постали су свакодневица код нас, што је смањило број заражених и омогућило неометано функционисање свих уметничких јединица нашег позоришта. Прошле године смо успели да искористимо летњу паузу да очистимо клима-уређаје и дезинфикујемо цело позориште, а ове године нас очекује замена чилера и компресора, што ће побољшати рад вентилационих канала и комора, као и функционисање целог система. Све то је у циљу што безбеднијег рада запослених, али и публике која долази на наше представе. Уметничке садржаје нисмо прилагођавали новонасталој ситуацији, али су припремани и реализовани у новим околностима, са свешћу о томе да ће будући контакти с публиком бити на већој дистанци и с већим опрезом. Поред тога, све уметничке јединице су почеле да се ослањају на дигиталне (електронске) медије, да комуницирају са публиком путем „Инстаграма”, „Фејсбука”, „Твитера”, уопште путем интернета.

Дуго сте на челу СНП-а. Да ли имате неку неостварену жељу, односно тиху репертоарску патњу?

Желео сам да имамо Достојевског на сцени. Почеле су пробе, баш пред почетак пандемије вируса корона. То је, нажалост, прекинула пандемија и прерана (и несрећна) смрт изузетног редитеља, Игора Вука Торбице. Потписали смо предуговор са словеначким редитељем Јернејем Лоренцијем који ће почетком 2022. године режирати ауторски пројекат заснован на животу и делу Ф. М. Достојевског. Тако ће, верујем, и та моја жеља бити остварена. Почетком ове године, у „Летопису Матице српске”, објавио сам своје преводе три поеме Достојевског, као и мали оглед о недовољно познатом, ако не и непознатом делу његовог стваралаштва, а то је поезија. Достојевски је велики изазов и после 200 година од рођења и 140 година од његове смрти.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.