Онколошки пацијенти су тихе жртве ковида

Од марта прошле године у целом свету, као и код нас, једна од најважнијих и свеприсутних тема је вирус корона. У Србији су се од првог званично оболелог пацијента активирале све сфере друштва, доносиоци одлука, државне установе, доктори, медицинске сестре, техничко особље, фармацеути, научници, полиција, комунална полиција, војска, приватне компаније, невладине организације, медијске куће, јавне личности, општа популација... Сви с једним циљем, да се вирус непознатог порекла што пре победи. Чак смо у том периоду добили и ковид болницу. Видели смо да здравствени систем може да обави десетине хиљада прегледа дневно, додуше уз огроман напор, жртву и невероватну несебичност и преданост свих људи који су дане проводили у скафандерима.

Марко Миловановић, председник Форума пацијената Србије (Фото: лична архива)

С друге стране, много дуже него од марта прошле године, изузетно велики број људи се бори против нечега што није непознато, али то не значи да је мање опасно и распрострањено. То су малигне болести или, како је познатије у народу, разни облици рака.

У Србији су малигнитети на другом месту по оболевању и смртности, одмах иза кардиоваскуларних болести. Слична ситуација је и у Европи и свету. Међутим, податак који додатно забрињава и који нас разликује од Европе, јесте да, иако је Србија на 18. месту по стопи оболевања међу европским земљама, према стопи смртности од рака, она је на високом другом месту у Европи.

Разлози због којих је толика разлика између сасвим просечног места у Европи по оболевању у односу на високу смртност су бројни: недостатак стручног особља и дијагностике, различите и неуједначене административне процедуре које доводе до компликација и застоја у процесу лечења, низак ниво свести грађана о важности превентивних прегледа, рестриктивна употреба савремених терапија и многи други. Епидемија вируса корона је само додатно погоршала и оголила ионако незавидну ситуацију онколошких пацијената.

Све то је довело до тога да су пацијенти често препуштени сами себи, сналазе се према својим могућностима и контактима. Мали број оних који имају средстава плаћају прегледе и дијагностику, како би убрзали процедуре и скратили време чекања, а већина се судара са уским грлима здравственог система.

Сурова је истина да многи знају да пут од првих симптома до примања терапије или операције има много корака. Од дома здравља и изабраног лекара, преко многобројних упута, лабораторија, тумор маркера, рендгена, скенера, магнетне резонанце, мамографа, бронхоскопија и друге дијагностике, до тражења лекара специјалиста у клиничким центрима, конзилијума, комисија, прикупљања додатне документације и много чега другог. На сваком овом кораку пацијент се сусреће с многобројним изазовима, у погледу заказивања, доласка на ред, погрешних упута, информација. Дакле, на сваком кораку јавља се вишенедељно и месечно чекање. Када се временски сабере сваки корак који је пацијент мора да уради долазимо до трагичног податка да од појаве првих симптома и јављања лекару до почетка лечења прође више од 200 дана!

Сви знамо да је у лечењу рака време најважнији ресурс и савезник. Годинама понављамо да је „рак излечив уколико се открије на време”. Међутим, због свега наведеног, у случају огромне већине онколошких пацијената у Србији време је готово непремостив противник. Из разговора са многим пацијентима, члановима породица и лекарима, већина пацијената проводи више месеци у том процесу, а када све процедуре заврши, стање им је такво да је рак узнапредовао.

Према речима самих лекара, у време епидемије короне, готово 30 одсто онколошких пацијената јавља се с толико узнапредовалим туморима када су готово исцрпљене све могућности лечења. Већ сада је јасно да ће број заражених короном бити премашен бројем онколошких пацијената који због епидемије имају муке с дијагностиковањем болести и лечењем.

Онколошки пацијенти су постали тихе жртве ковида. Како бисмо подигли свест грађана да не занемарују симптоме и позорност здравствених институција да учине све како би дијагностика и лечење малигних болести били што ефикаснији, онколошка удружења пацијената на челу с Форумом пацијената Србије, а уз подршку РТС-а и Удружења медикалних онколога Србије, покренули су националну кампању „Нема чекања”, с циљем да лечење онколошких пацијената постане приоритет здравственог система. Да би се тај циљ остварио, потребно је да сви чиниоци здравственог система сарађују, сви смо ми у овоме заједно. Почевши од самих онколошких пацијената, особа код којих се сумња на канцер, доктора, фармацеута, доносилаца одлука и, наравно, медија, јер када је лечење онколошких пацијената у питању, важан је сваки минут.

Ако свако од нас буде дао свој несебични допринос, можда променимо ове бројке у корист живота, помогнемо некоме да пронађе нову снагу за борбу, можда неког наредног марта добијемо још једну болницу за лечење онколошких пацијената или бољу дијагностику и ефикасније терапије, те можда онда многи међу нама више неће бити тихе жртве.