Један музички дан у Перуђи

Специјално за „Политику”  
Перуђа – У време фестивала Умбрија џез, Перуђа се буди у ритму Њу Орлеанса, уз музику парадног оркестра „Coolbone Brass Band”. Колона ’раноранилаца’ формира се испред хотела „Roseta” да би прошетала Корзом Ванучи до трга Четврти новембар и пробудила успавани град.

На пола пута до одредишта је мало позориште Павоне из XVIII века, својевремено омиљено место племићке забаве, а данас један од простора у коме се одвијају програми фестивала Умбрија џез. Тачно у подне, у Павонеу наступа трио пијанисте Керема Горсева из Турске, у оквиру сарадње са Истанбул џез фестивалом, још једним из породице IJFO (International Jazz Festival Organisation), која окупља 14 највећих светских џез фестивала. Очекујемо да чујемо „боје” истока, али Горсев показује да га више занима да наставља пут клавирских трија који је некад давно поставио Бил Еванс, са основом у бибапу и благим надградњама из домена класичне музике.

Касније током поподнева у истом позоришту представиће се трио Била Фризела, једног од најцењенијих џез гитариста данашњице. Фризел је одавно напустио главну струју и отворио истраживање укрштања џеза са рокенролом или кантри музиком – џез правоверници нису срећни због тога. Гитариста се више бави постављањем углађеног амбијента него што приказује технику импровизовања. Када нас је умало успавао, чућемо изврсне верзије „A Hard Rain’s Gonna Fall”, Боба Дилена, и „A Change is Gonna Come”, Сема Кука.

Пратећи поподневну параду стижемо до позоришта Морлаки, које је крајем XVIII века изградило богато грађанство. Ово импресивно здање, са пет галерија и позлаћеним сводовима, пружа добродошлицу квинтету мултиинструменталисте Џејмса Картера. Његов сет представља прославу историје џеза – из диксиленда, квинтет ускаче у free свирку, из нежне баладе у фанки. Осим Картера, који као солиста бриљира на неколико различитих саксофона, кларинета и флаута, запажену улогу има и трубач Кертис Тејлор, све то уз жестоки такт ритам секције предвођене бубњаром Леонардом Кингом.

Испод историјских зидина, атлетски стадион поред цркве Санта Ђулијана је место где у вечерњим сатима наступају највеће звезде фестивала. Обично су на програму два бенда, али је дуго очекивани поновни сусрет вибрафонисте Герија Бартона и гитаристе Пета Метинија довољан разлог да им организатор обезбеди цео термин. Уз басисту Стива Сволоуа, и бубњара Антонија Санчеза, слушамо нумере које су обележиле њихов заједнички рад у седамдесетим и осамдесетим, а међу којима су многе постале стандарди џеза, попут Метинијеве композиције „Question and Answer” или Коријине „Sea Journey”. Атмосфера је идилична – нежни тонови Метинијеве гитаре и звонки вибрафон Бартона испуњавају простор испод пуног месеца, који јури најсјајнију звезду на небу изнад Перуђе, уз баладу „Angel Eyes”.

Повратак у Морлаки на поноћни концерт води покретним степеницама кроз тврђаву Рока Паолина из XVI века. На пола пута до врха застаћемо да пробамо паштету од маслина, уз музику трија пијанисте Џералда Клејтона. Талентовани син славног џез контрабасисте Џона једно је од највећих открића фестивала. Његов израз је фантастична мешавина традиције и модерног џеза – сусрет Оскара Питерсона, Била Еванса и класике XX века у ритму његове генерације, са укусом фанкија, соула и латиномузике.

У првим сатима новог дана, легендарни џез вибрафониста Боби Хачерсон понудио је стандардни џез репертоар, са баладама „I Love You For Sentimental Reason”, „Old Devil Moon” и „I Thought About You”, као најбољим уводом у сан. У оближњем клубу, они најупорнији траже још узбуђења, на џем сешну студената летњег кампа Беркли школе. Следећег поднева пробудиће их поново весели „Coolbone Brass Band”.