Мушко-женски тандеми

Одувек сам их волео. Лепо је када се дружиш с њима, пружају што људи не могу: безусловну љубав, оданост, беспомоћност... Када се човек игра с њима, када их мази или се друже, стиче утисак да је то нешто другачије од оног што даје свет. Моја жена их обожава. Спада у оне који верују да дружење са животињама оплемењује човека и чини га бољим. Код ње, када дођеш у категорију да си животиња, много си учинио, више те воли и цени.

У складу са животним околностима, имао сам их различите. Углавном мачке, неколико папагаја – тигрица. И увек је било велике туге кад су угибали, зарицања да нећу опет да их узгајам и заволим... све до следеће прилике.

Псе никад нисам имао. Захтевају другачији ангажман од ових „ситних”, више газдине одговорности, дужности, већи простор. Први пут ми се прилика за пса указала када сам направио кућу, пре двадесетак година.

Прављење куће, дома или кућење за свакога од нас посебна је прича. Посебно за мушкарце. Изгледа да нам је у генима да морамо да направимо неко склониште за своје, да их заштитимо од спољних и свих других утицаја. Имао сам утисак да чиним неко јуначко дело правећи нови дом за своју породицу, где ћемо, коначно, имати све што нам треба. Испоставило ми се да је у тој ситуацији мушкарац задужен за хардвер, а жена за софтвер. Ми правимо кућу, оне од куће стварају дом. Разлика је велика, животна. Што, нажалост, не смета многима да ту суптилност не разумеју до краја живота.

Ето, и ја сам тек пре двадесетак година, с преко четрдесет година живота, схватио да је права прилика да набавим пса. Кад сам завршио кућу, могао сам да у њеном великом дворишту удомим кућног љубимца и чувара.

Пошто настојим да будем свестан својих ограничености и недовољног знања о разним областима живота, потражио сам помоћ пријатеља. Отишао сам код човека који је имао интересантну биографију и од кога сам доста тога научио. Свирао је кларинет у Симфонијском оркестру РТВ Нови Сад и радио, тих деведесетих, за десетак марака. Схвативши да такав живот више нема смисла, решио је да се баци на оно што му је било хоби, а касније постало професија: рад са животињама. Почео је с немачким овчарима, да би сада био један од главних узгајивача сокола у Србији, којима је, практично, и отац, и мајка, и тренер, и продавац. У свом карактеру има веома црно-бела правила, која су за људе некада сувише искључива, али су га животиње перфектно разумеле: или си ловина или плен; или једеш или си поједен.

Када сам му рекао да ми је потребан пас и за чување куће и као љубимац, понудио ми је решење о каквом нисам размишљао. По његовом увиду, за чување је најбољи био тандем мужјака и женке, где свако игра своју улогу. Мужјак је јак, моћан, жељан доказивања. Али, истовремено, мало и лењ. Склон да затвори очи пред неким иритирајућим ситуацијама када би најрадије спавао како не би видео оно што је њој очигледно, када му то није баш у интересу. Уколико је поспан, највише би волео да се без обзира на њене сигнале окрене на другу страну... Међутим, они су једино што га покреће јер жели да јој се докаже, да је осваја. С друге стране, женка је та која изазива конфликте, види и оно што би било боље да није видела, реагује лавежом и на неке ситне проблеме које он не би ни приметио. Она га стимулише да буде не само пас него и, кад затреба, тигар, лав: мушко. Започињањем конфликта, женка указује на неку ситуацију и даје му шансу да се искаже, да буде јунак, мужјак, неодољив. А њему је стало да се баш пред њом покаже да је такав, да је освоји, импресионира, да буде њен херој.

И то је добитна комбинација, идеални јин и јанг. У таквом односу сви играју своје улоге и – сви срећни. Она је незаштићена, њој је потребна сигурност. Он је спасилац, јунак који њу штити. Посреди је модел који функционише хиљадама година, како код људи, тако и животиња.

Е, сада, људи су ипак животиње делукс, доста тог нагонског и прималног су цивилизација, конвенције и друштвене норме, практично, уништили. Али, ипак, основ мушко-женских односа и даље је у тим улогама који он и она играју.

Слично је и када човек посматра неке брачне парове који могу да га зачуде по томе што је она у улози њега, сигурна, рационална, с обе ноге на земљи, штити га, теши, усмерава. А он је, на много начина, она: хировит, тражи сигурност и снагу, тера је да буде снажна и обоје су хетеросексуални, што стварно, што јавно, и немају проблема са својим идентитетом. Али су се нашли да једно другом пружају оно што је другој страни потребно. Улози женке заштита, а улози мужјака снага или херојство.

Те улоге могуће је приметити у разним ситуацијама и односима. И улоге су увек исте, у сваком тандему, неко је увек он, а неко она. Без обзира на своју сексуалност, пол или преференције. Улоге су изнад тога. Рекламни бизнис је пример где се доста послова ради у тандемима. И ту сам често имао прилику да се уверим у исправност ове теорије о улогама. Додуше, својевремено ме у смислу уочавања дотичних улога мало збуњивао један лезбијски пар сарадница. Тада сам помислио да, ето, постоје парови на које теорија о којој је реч није применљива. Могао сам да одустанем од ње или да се удубим у изузетак у виду две сараднице. Да бих на крају сазнао да оне заправо дају радикалнији прилог „мојој” теорији у смислу да су њих две често мењале улоге у зависности од ситуације. Дакле, ни код њих није ништа другачије само ми је требало пуно времена да то разумем. На крају, могу да закључим да су срећни они који нађу себе и неког свог партнера који им је контратежа. Тада је то сјајан основ за срећу и хармонију и дугу и срећну везу. Било пословну, било приватну.

Дакле, да ли сте бата или сека, одлучите сами.

Маркетиншки стручњак