Четвртак, 11.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли ће наредне године задуживање бити скупље

​Након избијања енергетске кризе министар финансија упутио поруку да је државна каса стабилна
(Фото Драган Јевремовић)

На ванредној седници владе пре неколико дана, која је одржана због енергетске кризе, Синиша Мали, министар финансија упутио је умирујућу поруку да ће Србија на рачуну на крају године имати две милијарде евра.

Мали је рекао да „на данашњи дан Србија има 280,6 милијарди динара на рачуну” што је значи и више од те две милијарде евра. Ликвидни смо потпуно, не зависимо ни од кога, тако да, уколико треба да реагујемо, реаговаћемо, спремни смо, нагласио је Мали одговарајући на питање председника Србије Александра Вучића о стању у јавним финансијама. Додао је да ни у јануару ни у фебруару држава неће морати да излази на тржиште капитала.

„С обзиром на веће приходе и мање расходе које смо имали, биће нам мањи јавни дуг за један процентни поен од предвиђеног, износиће 57,2 процента БДП-а”, казао је министар.

Будући да је недавним ребалансом буџета предвиђено да минус у јавним финансијама износи 4,9 одсто бруто домаћег производа (БДП) јасно је да Србија по овом питању није прешла у плус, односно у суфицит, већ да је реч о средствима на рачуну државе.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, објашњава да пошто имамо дефицит у овој години, та средства на рачуну нису акумулирани приход од пореза, односно штедња, већ од кредита, јер се Србија у овој години задужила за више од 2,5 милијарди евра. Према његовом мишљењу вероватно је реч о консолидованом рачуну трезора и нису сва та средства предвиђена за плаћање. Ту има сопствених средстава државних институција, болница, судова, локалних заједница, факултета. То је уобичајено, држава увек има у резерви неколико стотина милиона евра за ванредне ситуације. Свако може да троши своја средства, мада буџет може некад да позајми туђи новац привремено, али мора и да врати. Добро је да те паре постоје, али ће се оне употребити за покриће дефицита наредне године.

„Сада је прилично јасно да ће дефицит бити мањи него што је планирано ребалансом. Између 3,5 и четири одсто БДП-а што је још висок дефицит. Изгледа да неки расходи иду слабије него што је планирано, а приходи су нешто бољи. Пошто се приходи планирају у номиналном износу када је инфлација већа и они су већи. Добро је што смо се ове године задуживали по ниским каматама, јер ће можда оне догодине бити веће”, каже Арсић.

Америчке федералне резерве (ФЕД) управо су објавиле да ће агресивно смањити месечне куповине обвезница и кренути да подижу референтну камату од пролећа 2022. године, као одговор на растућу инфлацију. Централна банка САД је у новембру смањила износ месечних куповина за 15 милијарди долара, у децембру је то смањење удвостручила, а од почетка следеће године ће додатно срезати куповине како би окончала програм подстицаја уведен 2020. с циљем пружања подршке привреди да се избори с корона кризом.

Када такозвани програм квантитативног ублажавања буде завршен, крајем зиме или у рано пролеће, ФЕД предвиђа да ће почети да подиже каматне стопе, које је на овонедељном састанку оставио на непромењеном нивоу. Пројекције показују да званичници ФЕД-а очекују чак три повећања стопе у 2022. години.

„За нас је много битније да ли ће Европска централна банка да повећа камате, јер је њен утицај на нас већи. У Европи се спорије одлучује и када се смањују и када се повећавају каматне стопе. После одлуке ФЕД-а може бити и да ће ЕЦБ, с одређеним кашњењем, нешто слично урадити. Тада ће скочити и камате на наше задуживање у иностранству”, наводи Арсић.

Према последње објављеним подацима Министарства финансија државна каса је у минусу. У периоду јануар–октобар дефицит републичког буџета износиo је 97,8 милијарди динара. Приходи су били 1.191 милијарду, а расходи 1.289 милијарди. Овај резултат бољи је од плана предвиђеног априлским ребалансом буџета за 198,7 милијарди динара, с обзиром да је њиме у овом периоду предвиђен дефицит у износу од 296,5 милијарди.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vojislav Guzina
Mnogo je bitnije koliko ćemo se dodatno zadužiti, jer pandemija nažalost traje.
Zoran
Hoce, zbog Korone.
boza
nadam se da hoce.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.