Патриота у каубојкама

Ако је 20 центиметара снега савило цео електроенергетски систем Србије и истовремено из погона избацило чак шест блокова Термоелектране „Никола Тесла”, питање је да ли ће још само једна нова пахуља бити довољна да угаси сијалицу Милорада Грчића, в. д. директора Јавног предузећа „Електропривреда Србије”, који то фактички одавно и није.

Наиме, њему је мандат истекао пре четири године, још у марту 2017, али, како каже актуелна министарка енергетике, без обзира на то, он и даље има потпуну одговорност за руковођење целим системом ЕПС-а.

Дакле, све и да сам хоће да поднесе оставку – будући да је признао да је крив за пропуст услед којег је већи део Србије остао без струје, а Обреновац и без грејања – све и да влада која га је именовала хоће да га смени, то није могуће јер он функцију формално и нема.

Иако то добро зна, Мића, како га председник Александар Вучић одмилa зове, проводи дане и ноћи с рударима у „Колубари” не би ли одржао реч и до Светог Николе, ког и сам слави, вратио систем у мрежу.

Обећао је да ће данас све бити у функцији јер зна да на овај велики православни празник, када једни славе, а други иду на славу, струје мора да буде, макар угаљ био мокар кô киша. На то га обавезује не само чињеница да (ни)је в. д. директора ЕПС-а – а одговоран је – већ и вера, јер је врло религиозан и пости сваки пост.

Иако Грчић о томе не говори много, његова два наследника су завршила Теолошки факултет. Један приде студира и дизајн. А супруга му ради у „Колубари”. Иако када кажем Милорад Грчић помислим на печењару, ипак то није његов једини заштитни знак. По занимању је дипломирани економиста. Први факултет уписао је као двадесетогодишњак 1990. на Београдском универзитету, а запоставио га је због рата. Други је завршио. Реч је Факултету за услужни менаџмент на Универзитету у Сремској Каменици.

Пре доласка на место в. д. директора ЕПС-а био је директор „Колубаре”. Мандат вршиоца дужности влада му је поверила 2016. године. Конкурс за ово место био је, иначе, расписан дан пре његовог именовања, а затим поново у марту 2017, но из волшебних разлога на оба конкурса нико није био изабран.

Иначе, Мића у слободно време воли да чита историју Срба, да поклања старе српске мапе, али и да буде „паклени возач” јер је љубитељ мотора од младости. Ономе ко га види први пут неће промаћи Мићине каубојске чизме, које су битан део његовог стајлинга.

С Вучићем га је, иначе, давних дана упознао бизнисмен Богољуб Карић, а оно што га ових дана највише боли и што његови ближњи знају јесте што је мокрим угљем највише разочарао свог председника, пријатеља и колегу из СНС-а, чији је председник општинског одбора управо у Обреновцу.

Мићи се може и мора с правом замерити на пропустима у вези с угљем због којих последњих дана пуни странице новина, али му се једно не може оспорити – да је патриота. Воли Србију и зато не би угаљ из „Колубаре”, ни такав какав је, пун земље, блата и јаловине, дао ни за један једини киловат струје из ветропарка или сунца. Зна он колико је тежак рударски посао, а колико је лако зарадити на чистој енергији и туђој, народној грбачи. А и ко се то у Србији огрејао на сунцу и ветру?