Псеудогеографија: да ли постоји „прешевска долина”

У медијском простору Србије у последњих двадесет година све чешће се чује израз „прешевска долина”, али и „источно Косово”. Ови изрази користе се са задатком да се територије Прешева и Бујановца представе као монолитна геопросторна структура. Термин „прешевска долина” почињу најпре да користе политичке структуре Албанаца с југа Србије, након оружаног сукоба 2000–2001. године. Са жељом да буду политички коректни у свом изражавању, овај термин почињу да употребљавају и неки представници државних институција Србије, невладин сектор, као и домаћи и страни медији приликом извештавања.

Од 2010. године радикалнији албански политичари почињу да употребљавају и термин „источно Косово” са жељом да створе привид „органске” везе између територија Косова и Метохије и општина Прешево и Бујановац. Овде посебно треба нагласити да то нису језички изрази (термини) за већ постојеће географске објекте, већ је у питању увођење новог појма. Постављамо питање да ли је покушај креирања новог географског појма оправдан. Ако се анализирају структурни елементи простора наведених општина, не може се пронаћи оправданост. Анализом физичкогеографске структуре може се закључити да се територија општине Прешево налази у долини Прешевске Моравице, а територија Бујановца у долини Биначке Мораве. То значи да се наведене општине налазе унутар две различите морфолошке целине (речне долине). Како територије наведених општина не чине једну морфолошки индивидуалисану целину, не постоји могућност да рељеф као физичкогеографско својство буде мотив за формирање овог појма.

Чињеница да је простор Прешева и Бујановца мултиетничка средина где су Албанци већинско становништво, упућује на анализу друштвено-географских карактеристика. Поред квантитативних својстава етничких заједница релевантно својство је и њихова културна „утиснутост” у наведени простор. Према антропогеографу Лаури Шакаји, један од начина да се утврди степен транспоновања одређене културе у простору може бити топонимија. У овом случају анализирана је распрострањеност српских и албанских топонима на простору наведених општина, као и њихов радијус препознатљивости.

Према овом критеријуму наведени простор је поларизован, што је и у складу с просторним распоредом српског и албанског становништва. У западном делу општине Прешево (лева обала Прешевске Моравице) као и у крајњем западном и северозападном делу општине Бујановац (лева обала Биначке Мораве) доминирају албански топоними, и то примарно ороними (називи узвишења) док су хидроними (називи река) и ојконими (називи насеља) мешовито заступљени. У источним деловима наведених општина, за разлику од западних, апсолутно је присуство српских топонима. Границу између ове две зоне чине речни токови Прешевске Моравице и Биначке Мораве. Оно што је занимљиво, када су албански топоними у питању, јесте то да они имају мали радијус препознавања, претежно само на нивоу насеља у коме се и налазе. То указује на нижи степен транспоновања а тиме и на њихово фрагментарно сагледавање простора општина Прешево и Бујановац. Географски појмови (објекти) који имају већи територијални обухват на наведеном простору су српског (планина Рујан, Прешевска повија, Црна Гора) или турског порекла (Карадаг). Поставља се питање који је мотив увођења новог појма ако за то не постоји географска оправданост. Он се може сагледати у светлу етничке пиратерије која је својствена албанским заједницама на Балканском полуострву, а изван Албаније. За спровођење својих иредентистичких процеса они користе разне алате, укључујући и покушаје креирања нових географских појмова и назива. У том контексту се може и посматрати мотив креирања новог географског појма „прешевска долина”. Основни циљ овог појма јесте покушај политичко-територијалног дистанцирања општина Прешево и Бујановац од централне Србије, у првој фази, као и од државе Србије у другој фази. Зато је свако коришћење наведеног појма без обзира на терминолошке варијетете, неприхватљиво у јавној употреби било да она долази од представника државних или локалних органа власти, невладиног сектора или медија.

Географски институт „Јован Цвијић” САНУ

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa