Изворни мелос за извоз

После албума "Чувари сна" и "Сабазорски ветрови" ових дана је изашао и трећи албум Браће Теофиловић "Висока ватра".

На овом компакт диску забележен је концерт који су Ратко и Радиша Теофиловић одржали у фебруару 2005. године у Београдском драмском позоришту.

О томе зашто су се одлучили да баш овај наступ објаве на живом албуму, за "Политику" прича Ратко Теофиловић:

– Ми све концерте снимамо. Бележимо чак и наступе широм света – Брно, Праг, Њујорк, али због ауторских права не можемо то да објавимо. Београдски наступ је рађен у нашој продукцији, тако да смо тај концерт могли да објавимо, а и све је испало баш онако како смо ми желели. Осим тога, из Србије смо, тако да, ако идемо у свет, желимо да идемо из Београда, и у томе има неке симболике.

На овом албуму, који на прави начин дочарава атмосферу са њихових концерата, налази се 15 песама, између осталих и нумере "Калеш бре Анђо" и "Навали се Шар планина". На концерту, који је забележен на новом албуму, гостовали су њихов дугогодишњи сарадник, тапанџија Горан Томевски и глумац Небојша Дугалић, који свира окарину.

Браћа Теофиловићи коначно имају издавача "One Records", који је објавио нови албум. Претходна издања браћа су сама опремила и објавила. На питање да ли је мањак интересовања овдашњих дискографских кућа био разлог што су претходне албуме објављивали сами и како је дошло до тога да се један издавач најзад одважи да објави њихов компакт диск, Ратко прича:

– Ми смо најбоље могли да сагледамо наше тржиште и зато смо сами радили све. "One Records" је до сада дистрибуирао наша издања и сада су схватили да би био пун погодак објавити овакав албум. У почетку никога нисмо занимали, зато што су издавачи, вероватно, сматрали, да од наше музике не може ништа да се направи. Структура у нашим издавачким кућама није задовољавајућа и једино код нас постоје дискографи који имају своје телевизије, што нигде у свету не постоји. Ми не желимо да наш CD буде обичан пластични производ од 32 минута, јер је то уметност која је дуго година стварана и на том диску је уткано 20 година бављења музиком.

Представљајући наш изворни мелос обишли су пола планете. Наступају у Србији, Хрватској, Словенији, Македонији, Мађарској, Чешкој, Француској, Италији, Јапану, Аустрији, Америци...

– Често наша музика иностраној публици делује као нешто егзотично. Али, када смо наступали у Кенеди центру у Њујорку једна девојка, која је завршила престижну америчку музичку школу, рекла нам је да јој је наш концерт променио живот. Један човек је, примера ради, дошао из Монтреала само због нашег концерта у Њујорку. Било је и ентузијаста који су са другог краја Америке долазили само да чују то што ми изводимо, и молили нас да им држимо часове. Чак су неки продуценти, који су били на свим светским фестивалима, признали да никада нису видели два човека који сами наступају. Понекад имамо госте на концертима, али углавном смо сами на сцени и нас не занима визуелни, већ музички спектакл који се догађа упркос таквом минималистичком представљању.

Из "пепела" су извукли неке давно заборављене вредности, представили музику коју дуго нисмо чули, сами објављивали албуме, и трудили се да без ичије помоћи дођу до публике. Неминовно се поставља питање да ли себе сматрају ентузијастима који су се толико пута упуштали у авантуру са непознатим исходом.

– У почетку то јесте била авантура, јер ми нисмо смишљено ушли у целу ову причу. Само смо желели да радимо оно што волимо. Без ентузијазма не може ништа да се оствари, али када имате добар производ, публика се сама заинтересује. Ми смо живели са музиком, живели за то, а данас, на неки начин, живимо од тога. Мислимо да је привилегија бавити се музиком, и то треба да буде начин размишљања, живота, потпуна посвећеност и давање. Оно што је најважније јесте то да нам музика омогућава да развијемо нашу креативност. Ево, сада се у нашем животу појавио и страни издавач са правим професионалним уговором који има 20 страна. У питању је веома озбиљан издавач "Милан мјузик", који у свету издаје Пјацолу, музику из Алмодоварових филмова... Надам се да ће то допринети још озбиљнијој промоцији наше музике у свету.

Ратко Теофиловић на крају истиче да публика може да очекује и нови студијски албум, јер, како каже, они никада не прекидају своје истраживање.