Недовољно радно ангажовање Рома штети привреди Србије

Роми су велики неискоришћени радни потенцијал и због њиховог изостанка са тржишта рада српска привреда сваке године губи 413 милиона евра, показује истраживање Немачке агенције за међународну сарадњу (ГИЗ), које је данас представио директор Одељења за развојну сарадњу Амбасаде Немачке Кристијан Шилинг.

На презентацији резултата пројекта „Информисање, инклузија и економско оснаживање Рома и других маргинализованих група” који је организовао НАЛЕД, у сарадњи са ГИЗ-ом, констатовано је да би радно ангажовање Рома могло значајно да доприносе развоју Србије, а тој мањинској заједници значајно да смањи сиромаштво и социјалну искљученост.

Шилинг је нагласио да је ромска заједница најрањивија од свих маргинализованих група у Србији у којој постоји висок ризик од сиромаштва и знатно мање прилика за образовање, као и приступ здравственој заштити.

„Инклузија је главни предуслов за сваку земљу на путу које се сматра демократским. Немачка као највећи донатор у Србији и највећа економска сила у ЕУ жели да реши тај проблем. И то не само у социјалној димензији тог питања, већ и да исправи економску штету”, истакао је Шилинг.

Он је додао да је ГИЗ у сарадњи са локалним самоуправама обезбедио запослење за 100 Рома, да је њих 1.400 прошло кроз обуку за активно тражење посла, а да је ради ублажавања последица пандемије 240 Рома економски оснажено.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић истакла је да ће приоритет њеног министарства у 2022. бити борба за нова радна места, економско оснаживање и запошљавање маргинализованих група.

Она је истакла да је пандемија ковида 19 утицала на све сфере друштва, али да је наша земља једна од ретких у свету која је успела да побољша економски развој, сачува и отвори нова радна места.

„Од почетка године до краја новембра, 210.000 особа које су биле на евиденцији Националне службе за запошљавање добило је посао. У овој години 15.652 незапослене особе добијале су финансијску помоћ.

За реализацију мера активне политике запошљавања, у које је планирано да се укључе и маргинализоване групе, следеће године предвиђено је да се издвоји 6,55 милијарди динара. Такође, планирано је да се у те мере следеће године укључи још 20.000 људи”, навела је Кисић Тепавчевић.

Она је истакла да је на евиденцији Националне службе за запошљавање 28.254 Рома, што је 5,87 одсто укупног броја незапослених лица.

Директорка НАЛЕД Виолета Јовановић истакла је да су у фокусу програма били Роми и Ромкиње који су се вратили из земаља ЕУ, самохране мајке, особе са инвалидитетом, жене жртве насиља и особе које су дуго без посла.

Она је затражила измене у законодавству како породице лица која добију радно ангожовање не би изгубила право на социјалну помоћ и друга стечена права и погодности.

Јовановићева верује да би се на тај начин подстакле особе из маргинализованих група да се радно ангажују или да избегавају рад на црно.

Пројектни менаџер НАЛЕД Јелена Торогуд навела је да у Србији, према званичним подацима, живи око 147.000 Рома, док се, према незваничним подацима, тај број процењује на више од 200.000. Како је навела, 50 одсто њих има само завршену основну школу, а остали углавном ни њу.

„Већина њих је ван тржишта рада. Код њих је ниска радна активација која води ка даљем сиромаштву и социјалној искључености. Око 50 одсто породица прима социјалну помоћ”, истакла је Торогуд.

Она је истакла да је програмом „Заједно за заједницу”, чији је циљ економско оснаживања и дугорочна радна инклузија Рома, а који је спроведен у Суботици, Крушевцу, Крагујевцу, Пироту, Врања и Алексинцу привремено запослено 240 Рома код 30 послодаваца. Они су за то ангажовање добили накнаду од 28.000 динара и трошкове превоза, а запослењу је претходила обука за активно тражење посла.

„Био је јако мали број одустајања радника. Тим ангажовањем били су задовољни и Роми и послодавци и обе стране су желеле да наставе сарадњу”, истакла је Торогуд.

На скупу је истакнуто да су Роми и Ромкиње који су били укључени у програме сектора за ванредне ситуације против спречавања катастрофа, као и програме Института за јавно здравље Батут за спречавање ширења ковида 19 и у превенцији болести такође изразили жељу да наставе учешће у тим програмима, што би, како је речено, допринело њиховој социјализацији и укључивању у друштво.