Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

И асимптоматски заражени могу да имају постковид-синдром

(Freepik)

Велика студија Медицинског центра Универзитета у Мајнцу показује: чак и људи који нису знали да су заражени короном могу да пате од постковидног синдрома. Притом су жене чешће погођене.

Постковид синдром, који се у свету често назива Лонг КОВИД-19 болест је коју је тешко схватити.

„Ово вирусно обољење је камелеон. Може да развије много сасвим различитих облика. За лекаре опште праксе готово је немогуćе да јасно утврде да ли су симптоми повезани с претходно прележаним ковидом или не”, рекао је Улрих Ферстерман, декан универзитетске медицине Универзитета „Јоханес Гутенберг” у Мајнцу, а преноси Дојче Веле.

Норберт Фајфер, медицински директор Универзитетске клинике у Мајнцу, наглашава да је, с обзиром на дугачку листу од више од 60 различитих симптома повезаних с постковидним синдромом, веома тешко поставити јасну дијагнозу. Оболели се најчешће жале на исцрпљеност, умор, несаницу, главобољу и вртоглавицу. Дугорочни ефекти инфекције могу довести и до вишеструких болести органа, кардиоваскуларних болести, крвних угрушака, па чак и срчаних и можданих удара, као и разних нервних болести.

Велика и свеобухватна студија

Како би се болест боље разумела, Универзитетски медицински центар у Мајнцу ради на дугорочној студији пацијената, такозваној „Гутенберговој здравственој студији”. У њој већ годинама учествује око 15.000 људи. Велики део њих сада такође учествује у „Ковид студији” која траје већ годину и по дана, односно о постковидном синдрому која је из тога проистекла.

Од тада је на Универзитетској клиници више пута прегледано 10.250 људи из Мајнца и суседног округа Мајнц-Бинген, а 80 одсто учесника између 45 и 88 година дошло је из претходне „Гутенбергове здравствене студије”. Стога су о њима били доступни свеобухватни здравствени подаци – из периода пре пандемије. Млађи учесници, између 25 и 44 године старости, придружили су им се тек касније.

Специфичност ове студије је следећа: сви испитаници детаљно се прегледају на различитим одељењима клинике. Многи такође путем апликације сваке недеље извештавају истраживаче о свом здравственом стању.

„То је право благо податка”, каже Клеменс Хох, министар науке и здравља покрајине Порајње-Палатинат.

Многи људи чак и не знају да имају ковид

Дугорочна студија још увек је у току, али већ се открива део тог „блага”. На пример, показало се да трећина људи који су заражени корона-вирусом, што је доказано серолошким тестом крви, није ни знала да је инфицирана. Фактори ризика за ковид били су посебно лоши услови становања. И јасно је да су они који су се опоравили од ковида – још далеко од здравља.

Филип Вилд, шеф екипе која ради студију, известио је да је 4,9 одсто становништва веć било заражено. Он међутим наглашава да због варијанте омикрон очекује значајан пораст тог броја.

Несвесно заражени и неинфицирани жале се на смањење способности

Само 61,9 одсто заражених знало је за своју инфекцију, а 35,1 проценат имало је асимптоматско или тако благо обољење, да нису претпоставили да су заражени вирусом корона. Утолико је изненађујуćе што су неки људи имали постковидни синдром – упркос почетном асимптоматском току ковида.

Тако је 48,2 одсто несвесно заражених имало благе симптоме постковидног синдрома, барем привремено, 8,6 процената умерене, а 1,5 одсто тешке симптоме. Поређења ради, од оних који су знали да имају ковид, 51,9 одсто имало је благе, дуготрајне симптоме ковида, 28,6 одсто умерене, а 12,6 процената тешке симптоме.

Дугорочно, међутим, слика се мења: удео оних који су били несвесно заражени и чије је здравље након ковида било лошије него пре пандемије износи 22,4 одсто, тек нешто више него међу онима који нису били уопште заражени (22 одсто).

Дакле, може бити да су пандемија и околности изолације повезане с њом генерално довеле до погоршања здравља људи. То баш и не олакшава лекарима да јасно идентификују постковидни синдром. Ефекат је био најизраженији код оних који су у почетку имали симптоме ковида (29,8 одсто).

Већина пацијената се излечила код куће

Већина заражених, односно 90,7 одсто, прележало је инфекцију код куће без одласка код лекара, а 5,8 одсто морало је у болницу. Само 3,5 процената било је на амбулантном лечењу. Тридесет одсто свих заражених учесника студије изјавило је да након инфекције физички више не могу да постигну оно што су могли пре пандемије. Притом је само споредну улогу имало то да ли је инфекција била симптоматска или асимптоматска. Око 15 одсто осећа ограничења у свакодневном животу, а више од шест процената на радном месту.

Када се ради о томе колико је тежак облик постковидног синдрома, старост оболелих је играла малу улогу – код старијих је то било само мало израженије. Међутим, родна разлика је била јаснија: међу женама је 45,8 одсто заражених имало дуготрајне симптоме ковида, а међу мушкарцима само 34,6 одсто.

Важно за оне који су погођени је следеће: временом се симптоми повлаче, али постоји и група која пати од трајних симптома, рекао је Вилд.

Студија се наставља

Сада истраживачи желе да добију још прецизније резултате – даљом, дубинском студијом на 600 испитаника. Циљ је да се идентификују молекуларни маркери, односно јасне индикације које показују да је одређени симптом последица ковида, односно да нема потпуно другачији медицински узрок. У ту сврху се тренутно успоставља биолошка база података.

Лекари такође желе да сазнају зашто постоје специфичне разлике у вези с ковидом између мушкараца и жена и да ли је с тим сазнањем могуће конкретније лечити пацијенте.

Пре свега их занимају одговори на следећа питања: да ли и како вакцинисање утиче на процес излечења, као и где је најбоље лечити одређене пацијенте с постковидним синдромом – код лекара опште праксе, специјалисте или у специјалним амбулантама?

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.