Капија на путу свиле

Центар Бостон Селтикса, 208 сантиметара високи Турчин Енес Кантер, у позном играчком добу бави се политиком и више него што је на терену. Кантер, двадесетдеветогодишњак, истакнути је припадник покрета Гулен, конзервативног исламистичког братства проповедника Фетулаха Гулена, оптуженог у Анкари за тероризам. Због тога, као и љутих критика на рачун председника Реџепа Тајипа Ердогана, одузет је турски пасош Кантеру, па је апатрид. Но и даље је саговорник високих представника неоконзервативног естаблишмента у Вашингтону.

У новој НБА сезони Кантер наступа у „патикама слободе”, осликаних критикама наводних кршења права човека у Народној Републици Кини. Кантер позива на бојкот Зимских олимпијских игара у Пекингу у јануару 2022. и оптужује тамошње власти за успостављање принудних радних логора у аутономном региону Синђанг, захтева „ослобађање народа Ујгура” и „моментални прекид геноцида.”

Кантер следи пропаганду против кинеског домаћинства предстојећих игара коју предводи конзорцијум невладиних организација (НВО) које, према медијима у Сједињеним Америчким Државама, уживају подршку Националне задужбине за демократију (НЕД) из Вашингтона. Челница америчког Представничког дома Ненси Пелоси из Демократске странке, заједно с неколицином републиканаца у Конгресу, подржала је кампању за бојкот. Председник Џо Бајден је одлучио да САД „дипломатски бојкотују” игре.

Последњих година САД, њене најближе државе савезнице, средишњи западни медији, неке НВО и истраживачки центри посвећују значајну пажњу Синђангу. Са Запада оптужују власти у Пекингу да су Ујгуре, претежно муслимане који у региону живе вековима, подвргле комунистичкој и националистичкој индоктринацији, мучењу и принудном раду у Синђангу и другде у НР Кини, чак постоји наратив о „геноциду над Ујгурима”.

Но, како примећују поједини посматрачи и аналитичари у западним земљама, често се шире неосноване, непроверене или потпуно лажне информације, на основу којих САД и Европска унија заводе санкције појединцима у институцијама Синђанга. Извештаји и сведочења из НР Кине, као и страних новинара, дипломата, стручњака, студената и професионалаца који су имали и имају прилику да посете Синђанг, говоре сасвим другу причу која озбиљно поткопава оптужбе.

НР Кина је негирала оптужбе. Званични Пекинг тврди да је његова политика у Синђангу осмишљена да развије регион богат ресурсима у трговачки пут до централне Азије, што би помогло смањењу сиромаштва, борби против екстремизма и управљању етничким тензијама. Власти НР Кине наводе да је тзв. Исламски покрет Источног Туркестана (ЕТАМ), „црна рука” иза насиља и тероризма у Синђангу и да његови бојовници ратују на страни тзв. Исламске државе, такође, у Сирији, Ираку и Авганистану.

ЕТАМ је од 2002. на листи терористичких организација Савета безбедности Уједињених нација и, између осталих, у ЕУ, Великој Британији и Турској, у којој живе и раде десетине хиљада Ујгура. Званични Вашингтон је навео ЕТАМ као терористичку организацију 2002, годину дана после терористичких напада 11. септембра у САД. Међутим, крајем 2020. Стејт департмент уклонио је ЕТИМ с те листе.

Синђанг је огромна територија на северозападу НР Кине и у залеђу евроазијског континента. Чине га пустиње, планине и пашњаци на површини од 1.665.000 квадратних километара, приближно три пута већој од Француске, и представља скоро 18 одсто укупне копнене масе НР Кине. Граничи се с Монголијом, Русијом, Казахстаном, Киргизијом, Таџикистаном, Авганистаном, Пакистаном и Индијом.

Било је то место где је чувени Пут свиле повезивао древну Кину с остатком света. Ту су се од давнина сусретале и комуницирале различите културе, етничке групе и религије. Подручје се у кинеским записима појавило као „западни регион” од трећег века пре нове ере. Династија Западни Хан (206 пре н. е. – 220 н. е.) званично је укључила регион у Кину 60. године пре нове ере.

Према подацима из пописа становништва 2020. године, укупан број становника Синђанга је био 25,85 милиона, међу којима је етничка група Хан, доминантна у НР Кини, бројала 10,92 милиона, а етничке мањине 14,93 милиона. Од потоњих, Ујгура, чији језик потиче из туркијске језичке породице, било је 11.624.300 и они представљају око 80 процената припадника мањинских етничких заједница у Синђангу. Број Ујгура, у односу на претходан попис из 2010, повећан је за 1.623.000.

Поједини западни аналитичари указују да је циљ деловања кинеских централних и локалних власти у Синђангу да зауставе тероризам ЕТАМ, као што су то прокламовале и САД наступом на Блиском истоку и у централној Азији после 11. септембра 2001. Но, ти аналитичари истичу разлике у приступу Пекинга и Вашингтона. По њима, САД су се две деценије упуштале у непотребне ратове, масовна крвопролића и кршење међународног права.

Пекинг је, међутим, у протеклих седам деценија уложио око 2,35 билиона јуана (близу 370 милијарди долара) у Синђанг. Покрајина је од 2000. укључена у развојну стратегију западне Кине. Политика Пекинга је да народ етничких група у Синђангу ужива, пре свега, права на живот, опстанак и развој. Та људска права се у НР Кини сматрају основним.

Од 1955. до 2020. године укупан друштвени производ (БДП) Синђанга је порастао са око 190 милиона долара на 213 милијарди долара. По глави становника је БДП увећан с непуних 38 долара на готово 8.400 долара. Од 1978. до 2020. расположиви приход по глави становника градова у Синђангу порастао је с педесетак долара на 5.455, а житеља села с мање од 19 на 2.200 долара.

Скоро три милиона становника извучено је из крајњег сиромаштва. Упис у основну школу у Синђангу је 99,91 одсто, а 99,7 процената становника је покривено основним здравственим осигурањем. Стопа урбанизације попела се са 37 одсто на 50 одсто.

Пекинг се залаже за економски развој у Синђангу ради подстицања раста и напретка, али и ради спречавања радикализације појединих верника. Власти наводе да мрежа центара за обуку у Синђангу нуди стручно образовање, у њима нема принудног рада и сузбија екстремизам који је последица локалног сиромаштва и неразвијености.

Законски установљени тренинг центри за стручно образовање су, по званичном тумачењу, школе за дерадикализацију. Не разликују се, у суштини, од програма „заједница за корекцију” у САД, Програма за престанак и дезангажовање у Великој Британији и центара за дерадикализацију у Француској.

Кључна улога припада, такође, масовној Иницијативи појаса и пута (БРИ), покренутој 2013. и којој Синђанг служи као кинеска капија ка Западу. Готово пет година у Синђангу није забележен терористички акт.