Четвртак, 19.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ИРИНА СУБОТИЋ, историчарка уметности

Мицић ‒ визионар новог доба

Обезбедио је међународно позиционирање зенитизма, али је као Србин из Хрватске био осетљив на трауматичну политичку и друштвену ситуацију
Ирина Суботић (Фотографије: лична архива)

Да је реч о несумњиво капиталном пројекту Галерије Рима и Института за књижевност и уметност види се чим се зборник „Сто година часописа Зенит 1921 – 1926 – 2021” узме у руке – 760 страна, 657 илустрација, 36 аутора. А када читалац урони у море података, тумачења и закључака, чини му се да нема краја новим сазнањима које ово штиво нуди. Текстови су груписани у пет одељака: Зенитизам у кључу авангарде, Историјски оквири зенитизма, Зенитизам у транснационалном контексту, Зенитистичка остварења у светлу нових тумачења и Документи и зенитистичка баштина, а они који су осмислили његову организацију у својству уредника су Ирина Суботић, историчарка уметности, професорка емерита, некадашњи кустос Музеја савремене уметности у Београду, а потом и Народног музеја у Београду, и Бојан Јовић, историчар књижевности, директор Института за књижевност и уметност у Београду.

На нашу констатацију да је реч о до сада најобимнијој издатој публикацији, о часопису „Зенит”, па посредно и о самом зенитизму код нас, и на питање колико је било захтевно осмислити овакав подухват и спровести га у дело у сарадњи са ауторима од којих многи нису из наше земље, Ирина Суботић каже да је зборник замишљен као споменица и да је захтевао трогодишње припреме: најпре кристалисање концепције, обезбеђивање да осведочени стручњаци за авангарду буду спремни на сарадњу, али и укључивање младих истраживача којима је то био прави изазов. И додаје:

‒ Наравно, ту је била и брига о равнотежи да све релевантне теме и личности буду обрађене на актуелан или потпунији начин, а да се обезбеде и нови садржаји, нова тумачења, нови погледи и приступи, требало је такође пронаћи меру између домаћих, регионалних и међународних учесника. У том смислу је успостављена, чини се, веома плодна сарадња са стручњацима из Хрватске, Словеније, Русије, Мађарске, Чешке, Бугарске, Румуније, Немачке, Сједињених Америчких Држава, али више није било простора за сараднике из Холандије, Пољске, Француске или Белгије, на пример, што је тема свакако заслужила. Све је то било могуће захваљујући сарадњи са Институтом за књижевност и уметност, а посебно спремности Галерије Рима да се упусти у издавање овако обимног зборника.

Радовима које можемо прочитати обухваћене су заиста бројне области, од поезије, сликарства, филма и дизајна, архитектуре, музике, преко анализе самог манифеста, истицања његовог оснивача, припадника покрета и одређених кључних појмова па до разматрања појединих уметничких дела и утицаја који је зенитизам имао у различитим земљама... И опет није набројано све. Можете ли да истакнете уређивачку линију којом сте се руководили у овом свеобухватном прегледу?

Груписање текстова у одређена поглавља, па и супротстављање појединих ставова логички се наметало јер то одговара полемичком карактеру „Зенита”, а то је била и почетна концепција око које сам се договорила са др Бојаном Јовићем.

Која су то нова читања и тумачења која се могу пронаћи и које бисмо ауторе могли да истакнемо?

Готово све студије износе актуелне погледе на авангарду, са искуствима вишедеценијских расправа где је место зенитизму, па чак и негирања његових вредности. Општи закључци су да је Љубомир Мицић био визионар новог доба, да је својом широком сарадњом (умрежавањем у данашњем смислу, о чему пишу Јован Чекић, Маја Станковић и Гинтер Бергхаус), обезбедио међународно позиционирање зенитизма, подстицао авангардне појаве у многим срединама, као што су словеначка, чешка, бугарска, румунска, препознавао вредности које су се тек рађале у уметности и науци, али и да је, као Србин из Хрватске, био осетљив на трауматичну политичку и друштвену ситуацију у држави која се тешко носила са изазовима различитости. У том смислу три историчара – Горан Милорадовић, Оливера Драгишић и Петар Драгишић – нуде нове приступе за одређене табу-теме, као што су „Манифест србијанства”, параисторија и питање идентитета. Ново је семиотичко читање Наталије Злидњеве, феминистичко Жарке Свирчев, неомарксистичко Николе Дедића, афричких тема Ане Кнежевић. Слободан Мијушковић у поразима Љубомира Мицића види његову победу, а Петар Прелог у загребачком амбијенту експресионизма – колевку зенитизма, док је Ивана Јанковић одлично представила Групу „Тревелери”, а Ива Костешић и Феђа Вукић касни опус зенитисте Јосипа Сајсла, Корнелија Ичин дело Валентина Парнаха, Маријан Довић Антона Подбевшека, Кристина Прањић Августа Чернигоја, Марија Станковић везу Мицића и Кандинског, Невена Мартиновић Бијелићеву слику „Борба дана и ноћи”. Бојан Јовић је анализирао Чарлија Чаплина у авангарди, Дијана Метлић часопис „Кинофон” Бранка Ве Пољанског, а Бојана Поповић „Зенитов” комерцијални графички дизајн. Мицићеву заоставштину су обрадили Весна Круљац и Велибор Прелић. Жао ми је што нисам могла да поменем све ауторе...

Међу њима сте и ви. Ваш прилог носи необичан наслов – „Реквијем за ’непостојећег’ човека” и у њему се пред јавност износе први пут неки лични документи Љубомира Мицића. Шта читалац у тим редовима може сазнати?

Пошто сам у неколико наврата писала о сусретима с Мицићем од лета 1967. до лета 1970. године, мислим да ће бити корисно оставити трага о његовом начину обраћања кроз преписку која је била љубазна али не увек пријатна. У неколико наврата је понављао да он јавност не признаје јер за њега нема места у тој јавности. Између осталог пише да „у отаџбини својој ја нисам књижевник. И увређен сам ако ме било ко и било где тако назове – или поравна са књижевницима-покорницима, сваштарцима и неваљалцима – лакташима и латинашима”. Из свега се види колико је он био повређен али и колико је достојанства сачувао, и како је вешто и оштро баратао речима и појмовима.

Могу ли се неке од илустрација у публикацији посебно издвојити као вредне или до сада ретко или никад виђене?

Замисао Исидоре М. Николић јесте да дизајн зборника и репринт других зенитистичких књига у издању Галерије Рима следи Мицићеву уређивачку политику где су репродукције и типографска решења имала великог значаја. Према речима Јеше Денегрија, то је била покретна галерија авангардих дела и идеја. У том смислу у зборнику су репродуковани познати документи, насловне стране свих бројева „Зенита” и других зенитистичких публикација, бројна уметничка дела, али и низ фотографија, писама, насловница књига и ревија из Мицићеве заоставштине која још није у целини публикована и која може да изненади заинтересованог истраживача. Личне фотографије су, чини ми се, посебно занимљиве.

Коначно, из ове данашње савремене перспективе какав је ваш утисак о самом покрету и часопису, имајући у виду њихове почетне, полазишне контекстуалне координате?

Свако доба доноси своја виђења одређених историјских појава и личности – уколико оне дају довољно разлога да се њима бавимо. А мислим да су Мицић, његов часопис и цео покрет, захваљујући великом броју сарадника, идеја, тема и догађаја везаних за њих, још увек отворени за даља, нова, можда и другачија читања. Зато се надам да ће овај зборник бити инспиративан читаоцима а посебно младим истраживачима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.