Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Није свака промуклост рак

Ипак, када траје дуже дуже од 15 дана, треба потражити помоћ лекара. – За страх и фатализам нема места, јер, како каже проф. др Јовица Миловановић, који већ 20 година оперише рак гркљана, да је овај захват јалов посао не би се тиме бавио
(Unsplash/National Cancer Institute)

Да тек бол нашег човека натера да потражи помоћ лекара професор др Јовица Миловановић, специјалиста оториноларингологије, који се посебно бави ларингологијом гркљана, односно, још уже, раком ларингса, уверио се много пута.

Др Јовица Миловановић (Фото лична архива)

– Кад је реч о раку гркљана, колико год ми објашњавали значај што ранијег доласка код лекара, већ дуго, деценијама уназад, пацијенти нам долазе у поодмаклом стадијуму болести када се јавља бол. У почетку настанка болести, нема бола и први симптом је најчешће промуклост. У већини случајева пацијенти то везују с неким догађајем типа – попио сам хладно пиво, био сам ознојен  и толеришу такво стање до шест месеци. Тек после тог времена и када им неко из најближе околине каже да морају да провере зашто им се глас тако променио, одлучују се за преглед. И неретко од пацијента добијамо одговор да промуклост траје један или највише два месеца, а када му кажемо да изгледа да то траје ипак дуже, ускачу чланови фамилије и говоре о времену од шест до девет месеци трајања промуклости. Пацијенти увек умањују проблем. Отуда, више од половине пацијената с карциномом ларингса стижу до нас у одмаклом стадијуму болести – каже др Миловановић, који ради на Клиници за ОРЛ и максилофацијалну хирургију КЦС.

Довољан број оториноларинголога у Србији

Пандемија је тек делимично утицала на ову суморну статистику, и то само у почетку, током „закључавања”, када су многе болнице прешле у ковид систем. Међутим, др Миловановић, који је и заменик генералног директора Клиничког центра Србије, подсећа да је ова установа дуго била једина која је примала нековид пацијенте, па ни тада, а поготову не сада више нема оправдања да се одлаже посета лекару из било ког разлога.

Додаје да у Србији има око 400 оториноларинголога и сви они знају да ураде једноставни преглед и препознају проблем, а знају и коме даље треба да упуте пацијента у терцијарну установу, односно клиничко-болнички центар.

– Уколико се пацијент јави када промуклост траје месец, најдуже два месеца, а открије се да је разлог туморска промена, боља је прогноза, односно исход лечења и много је већа шанса да прође с мањом операцијом – објашњава наш саговорник.

Зато је главни савет да због промуклости, која траје дуже од 15 дана, треба отићи на преглед код оториноларинголога. Преглед је једноставан, никаква припрема није потребна и траје пет минута.

– Пацијенти који су стигли на време, дакле у првих месец-два трајања промуклости, после операције неће имати трахеостому, односно отвор на грлу или „дугме”, „рупу”, како то народ зове. Операцијом ћемо уклонити, према потреби, једну или две гласне жице, било ласером, кроз уста или класичном операцијом. Такав пацијент ће моћи да говори, једе, дише и гута подједнако добро као и пре операције. Наравно, глас никада више неће бити исти, али 97 одсто ових пацијената живе после овог рака дуже од пет година – објашњава професор Миловановић, који се налази и на челу Удружења ларинголога Србије.

И када се не закасни превише, у такозваном Т2 стадијуму болести, исход лечења је повољан: пацијенту ће бити одстрањене неке структуре и неке гласне жице, урадиће се реконструкција ларингса, а канилу ће на грлу имати само док је у болници. Отвор на грлу ће након тога бити затворен. Пацијент ће након опоравка имати солидан глас, моћи ће да гута, говори, дише.

– Током операције хирург одстрањује туморску промену коју види, а ткиво око тог места шаље се на патохистолошку анализу. Зависно од налаза, доноси се одлука о евентуалном зрачењу, али често се све реши само хируршким захватом. Међутим, код каснијих, одмаклих фаза јављају се и метастазе на врату и бол, јер тумор оштећује хрскавицу, мишићно ткиво, а део лечења је и зрачење – објашњава ларинголог.

(Pixabay)

Осим интересовања да ли операција може да се изведе ласером – а може само ако је реч о малом, почетном тумору и под условом да је он на приступачном месту – пацијенти имају још једно обавезно питање: да ли ће имати трахеостому, отвор на грлу.

То је уједно и њихов највећи страх. Често лекару поставе необичан ултиматум: хоће да се оперишу, ако хирург може да им гарантује да неће имати трахеостому.

– Не можемо то да им гарантујемо! Величина тумора одређује да ли ће бити отвора или не. Можемо евентуално да им то гарантујемо када смо сигурни да је реч о веома малом тумору. У сваком случају, пацијенту објаснимо да постоје два начина лечења: оперативно и радио-терапијом, зрачењем – каже др Миловановић.

Многи од њих су, додаје, спремни да одмах дигну руке од операције и да прихвате зрачење, чак и по цену, како кажу, да умру!

– Наравно да је то потпуно погрешан став. Трудим се да их охрабрим, кажем да има лека и да већ 20 година оперишем само рак гркљана и сигурно то не бих радио да је то јалов посао. Повукао бих се и радио бих нешто друго! Још једна чињеница иде у прилог овој тврдњи: моји пацијенти долазе на контроле 10 година, а после тога им кажем да су излечени и више нема потребе да долазе на контролу – прича наш саговорник.

На крају, др Миловановић указује да није свака промуклост рак и да не треба упадати у канцерофобију!

– Свако гласовно напрезање, у смислу снажног викања, навијања, дуготрајног певања, може да доводе до промуклости, због које, ако не пролази за две недеље, треба да се обратимо лекару.

На операцију, ипак, у државну клинику

С обзиром на то да се због пандемије која траје и даље све више наших грађана одлучује за лечење у приватним болницама, следи и питање да ли се операције рака ларингса могу радити у приватном сектору.

– Може се обавити преглед код оториноларинголога у приватној пракси, али ипак саветујем да се ове операције раде у државном сектору. Прво, јер је реч о врло скупим операцијама, које коштају 10.000 евра, због чињенице да се после интервенције у болници остаје десетак дана, потребна су свакодневна превијања, лекови... На Клиници за ОРЛ и максилофацијалну хирургију КЦС не постоје листе чекања, а постоје обучени тимови сестара, па нема потребе да се то ради у приватним клиникама – сматра др Миловановић.

​И певање се учи

– Ларинголог може на основу прегледа препознати импулсивне особе, које не штеде глас, односно гркљан и код којих се на гласницама стварају чворићи. Обично кажу да им је ујутру, после буђења, глас кристално чист, а после два-три сата говора и напрезања он постаје храпав и промукао. То се догађа јер превеликом снагом покрећу гркљан, ударају гласницу о гласницу, а на месту где се оне спајају направе се чворићи. На клиници раде и фонијатри, дефектолози који се баве гласом па овакве пацијенте науче како да покрећу гласне жице. Врло често певачи нам долазе с овим проблемом – прича професор Миловановић.

 Открива и „строго чувану тајну” зашто понекад певач спрема албум, ЦД и по годину дана:

– Певач сними једну песму, па се на клиници спрема месец дана, затим сними другу па поново стигне код нас. Предраг Гојковић Цуне је својевремено ујутро улазио у студио, а увече из њега излазио са снимљеном лонгплеј плочом. Дакле, ко зна како, неко може цео дан да пева, а онај ко се напреже цеди суву дреновину – примећује наш саговорник.

Пушење главни узрок

 Проф. др Јовица Миловановић подсећа да је главни узрок за настанак рака гркљана пушење, тако да су сви лекари, који се баве дисајним путевима, велики противници пушења и искрено признају да би волели да су у Србији цигаре пет пута скупље!

Посебно велики ризик постоји када је пушење удружено с пијењем алкохолних пића. Они који не пуше, а добију ову врсту рака чине мање од три процента у укупном броју оболелих, а и они су у неком периоду живота били пушачи. Мушкарци чине више од 90 одсто оболелих.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.