Просечна инфлација у 2022. години пет до шест одсто

Привредна активност наставља да се опоравља, инфлација убрзава, запосленост солидно расте, али је раст реалних зарада у току године успорио услед раста цена. Дефицит у трговини са светом је повећан, али је прилив страног капитала висок како по основу страних директних инвестиција, тако и по основу задуживања у иностранству.  Резултати привреде Србије у 2021. години у основи прате европске трендове, с тим што су и позитивни и негативни резултати интензивнији, рекао је јуче Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду представљајући нови број публикације „Квартални монитор” који издаје Економски факултет и Фонд за развој економске науке.

„Процењује се да ће БДП у овој години расти седам одсто, по чему ће Србија бити међу пет, шест најуспешнијих земаља у Европи. Кумулативно посматрано за две године од Србије већи привредни раст имају само Ирска и Турска. Раст БДП-а у 2022. тренутно прогнозирамо на око 4,5 процената. Наша прогноза заснована је на очекивању да ће највећи део привреде Србије у 2022. да се врати на уобичајени преткризни темпо раста од око четири годишње, а да ће додатно повећање стопе раста БДП-а на око 4,5 одсто да донесе наставак убрзаног опоравака делатности попут саобраћаја и туризма које још нису достигле преткризни ниво као и пољопривреде која ће у случају просечне сезоне имати релативно снажан раст због поређења са сушном 2021. годином. Идентичан раст БДП-а од 4,5 процената у 2022. прогнозирала је и влада, као и ММФ и Европска комисија”, навео је Арсић.

Очекује се да ће основни покретачи раста у наредној години бити јавне и стране инвестиције и извоз, а да ће домаћа приватна и државна текућа тражња скромно допринети, јер ће њихова реална вредност бити знатно смањена високом инфлацијом. Евентуални покушај владе да кроз посебно повећање плата, пензија и других компоненти државне потрошње подстакне привреду, у актуелним околностима би додатно подстакао инфлацију. У наредној години се може очекивати номинални раст плата од седам, осам одсто, док би реалне зараде могле да буду повећане око два одсто, што приближно одговара расту продуктивности. Највећи део номиналног повишења плата, у 2022. обезвредиће инфлација, кроз коју се уравнотежују дохоци са производњом.

Арсић прогнозира да ће инфлација у овој години износити више од осам одсто, а да ће у наредној бити у просеку пет, шест процената.

Поред високе инфлације са којом се улази у 2022, високе су и цене енергената, а присутни су и проблеми у пословању великих јавних и државних предузећа попут ЕПС-а, „Србијагаса”, „Телекома” и „Ер Србије”. Очекује се и раст каматних стопа. Уз све то, непознанице су како ће се даље одвијати здравствена криза и какав ће даљи економски опоравак имати европске економије с којима је привреда Србије тесно повезана.

„Економска политика би зато у оваквом амбијенту требало да као примаран циљ у 2022. има очување макроекономске стабилности. Фискална политика би требало да се креће у правцу знатног смањења буџетског дефицита уз задржавање високих јавних инвестиција док би монетарна политика требало да постепено и контролисано смањује своју експанзивност и окреће се ка рестриктивности. Уколико ови услови буду задовољени, инфлација би могла да се обузда током 2022, уз солидан привредни раст од око 4,5 одсто и одржив дефицит текућег рачуна платног биланса. Одрживост јавних финансија могла би да буде доведена у питање, ако би се релативно велике, а економски неисплативе јавне инвестиције финансирале задуживањем државе”, рекао је Арсић.

Да би Србија искористила потенцијале сопствених грађана и природне средине неопходно је да се направи суштински заокрет ка успостављању правне државе и сузбијању корупције. Додатно, за напредак привреде је потребно да се трајно одржава макроекономска стабилност, изгради модерна инфраструктура, унапреди квалитет образовања. Политика јаког динара која је допринела обарању и стабилизацији инфлације, могла би да смањи конкурентност привреде Србије и да доведе до неодрживог раста спољних дефицита. Одрживост јавног и спољног дуга зависи од стабилности курса динара, а стабилност курса се одржава великим приливом страног капитала. Уколико из било ког разлога дође до наглог смањивања прилива страног капитала макроекономска стабилност и раст привреде би били озбиљно уздрмани.