Кулира историја

Хиљаде и хиљаде година неће бити довољне да искажу тренутак вечности кад сам по Интернету сурфујући тражила бомбасте вести о хапшењу Радована Караџића, тог облачног, кишног јутра 22. јула на планети Земљи, која слови за звезду међу звездама, чије фотке је сонда из свемира управо послала са педесет милиона километара.

Целу ноћ сам гледала уживо историју на локалној ТВ станици и све сам чекала да се појави лично прерушени бегунац, у свом новом имиџу јер он није малолетни Р. К., кога закони штите, већ мудрац седе главе који се жртвује не само за себе... Ако свемирске сонде шаљу оштре слике планете Земље са далеких простора, могли су и њега да пусте пред ТВ камере, а ми бисмо га с неверицом осмотрили и питали се, да ли је то баш он, или је нешто нижи него што га памтимо, да посумњамо да је главом и брадом он! Све врлине са почетним словом „п”: песник, породичан, психијатар, политичар и ненадмашни покераш!

Нисам могла да спавам већ сам се накратко занесвестила, одмах се дигла како бих пратила даљи ток историје.

После фебруарских збивања изгледало је да ће нам до коначног смирења бити потребан цео живот, а сад ево новог нокаута. Како кулирати, ублажити ниске ударце историје? За похвалу је што удовољавамо свету, а за осуду што смо такви – какви смо.

Какав је то историјски догађај кад нема ванредних издања новина са фришким фотографијама прерушеног бегунца кога ни рођена мајка не би препознала? Да се није подметнуо неки пожртвовани грађанин да га замени јер је ударна вест на Интернету била да је чувени комичар... Да се наш бегунац није успешно прерушио тамо, где то нико, чак ни људи из Трибунала не би очекивали, у Jay-а Leno-а? Не знам како се изговара па сам морала да напишем латиницом! Рекли би, они преко баре, да супер спелујем јер њима, који лако изговарају, тешко пада писање; нису имали Вука Караџића који је рекао: „Пиши као што говориш и читај како је написано”. Ми, на овим просторима, никако не оскудевамо у знаменитим Караџићима, докони свакако; зато наши клинци негодују: „Како да научимо енглески, да не добијемо кеца кад је код њих све изврнуто, они пишу аутобуса читају трамвај!“

Тражим наш високи рејтинг у светским вестима, али на Интернету само бућкуриши, вести се смењују на два минута, стално су нове папазјаније у тренду. „Чувајте се сувишних калорија!“ Да бацим поглед, јер можда се ту крије wartime Bosnian Serb leader! Види, естрадни уметник на врху топ-листе, можда је он камуфлирани бегунац?! НаАBC news-у, уместо штива заскоче ме видео-записом где се на тањиру башкари повећа, реш печена свињска коленица у белом, љигавом сосу коју муљају виљушком и ножем, док анђеоски глас упозорава да ту има превише засићене масноће и да то није добро за наше здравље. Чибе! А шта уместо тога, хоће ли нам дати савет? Бесним, јер су ме уловили, забaшурили хапшење, насукали ме! Моје пољуљано здравље хвата се за видео-снимак, хоће да сазна шта би га могло вратити у нормалу. „Примените просте трикове”, умиљато гугуче спикерка: „Eat vitamin C–rich fruits every day. I usually have them as a midmorning snack...” Разумем сваку реч, женска главо; једите сваки дан воће богато Це-витамином! Али, жено божја, то ме сада не занима, чујем те, сконтавам, као да говориш српски, у Војводини кажемо фруштукујеш, лочеш цеђене наранџе, али умукни, морам даље!

Ово је историјски тренутак, хоћу да видим како бели свет кличе уз таламбасе што смо ухапсили нашег легендарног вожда који је, до јуче, успевао да им умакне. Морам да кликнем даље, заборавим канцер, нек ме докусури, побогу, нисам ја важна! На десетом месту налазим наслов: „Top war crimes suspect arrested in Serbia ”.Чекај! Где је чувено правило правде – док се не докаже да је неко крив он је невин?! Зар то за нашег Караџића не важи, иако већ годинама гледамо немоћ хашког суда да докаже многе оптужбе и обилато ослобађа бројне осумњичене, проглашавајући их невинима. Не, нисам у праву, пише „suspect” –што ће рећи осумњичени!

Колико видим, глобализација света иде ка томе да ћемо ускоро сви савршено говорити енглески, а знам да они, иза седам мора и брегова,и те како пазе на форму; дакле ухваћени Караџић је тек осумњичен… Али како нико није доакао податак да су га специјалци још у петак заскочили у аутобусу, набили му шешир преко очију, док је ишао за Батајницу, јер је свих ових 13 година, док су белосветски шпијуни трагали за њим, он живео у Београду, лечио Молијерове уображене болеснике и возикао се градским превозом! Да ли ми се то у бунилу привиђало? Да ли сам помешала сан и јаву јер сам уочи великог догађаја санак снила који нисам умела да растумачим…