Тешко до додатних послова

 Додатни посао је за већину грађана Србије реална потреба, јер допунска зарада омогућава да се поправи кућни буџет и смањује потребу за кредитима и позајмицама. Међутим, могућност да се код нас пронађу такви послови је мала, а у свету, па чак и у окружењу, такозвани part tajm послови су реалност о којој брину агенције и службе за запошљавање.

– Флексибилни облици рада или повремени послови, биће код нас све траженија. Примећујемо да послодавци све чешће траже раднике које би ангажовали на три, четири сата дневно или у сезони. Али, код нас то изгледа мало другачије. Ако и желе да раде додатне послове, људи би да то буде само за викенд, што ономе ко тражи раднике не одговара у потпуности. С друге стране, послодавци ретко умеју да дефинишу радно место и дају прецизан опис посла потенцијалном кандидату. Желећи да снизе трошкове у оквиру једног радног места запошљавају особу која би требало да ради више послова – каже Нада Филиповић, директор „Победника”, агенције за запошљавање чији је већински власник Омладинска задруга Београд.

Нада Филиповић истиче да тржиште радне снаге код нас још није довољно сређено и да постоји велики раскорак између понуде и тражње. Незапослених је много, али како каже, када питате послодавца, он ће рећи да тешко проналази одговарајуће профиле радника.

Кандидати често прецењују своје могућности или се изузетно тешко прилагођавају данашњим условима рада. Многи мисле да ће код послодаваца из иностраних фирми добијати веће „паре”, али познато је да су страни инвеститори дошли на српско тржиште између осталог и због јефтине, али добре радне снаге. Не треба очекивати да ће они плаћати више од домаћих послодаваца. Страни послодавци су врло рестриктивни. Сви њихови трошкови унапред су испланирани и често се догађа да је њихова понуда и нижа од оне коју дају домаће фирме.

– Стално су потребни угоститељски радници, конобари, бравари, вариоци, монтери и промотери различитих производа. Донедавно, синоним за додатне послове су биле мултилевел компаније, чији су активисти обављали презентације најразличитијих производа два до три пута недељно, али по завршетку редовног радног времена. У последње време, наши људи имају прилику да раде и неке друге, неoубичајeне послове. Тако рецимо, према незваничним информацијама, људи који седе у публици у телевизијским емисијама, квизовима и другим шоу програмима могу да зараде и до 1.000 динара (плус сендвич, сок или кафа).

У развијеним европским земљама, а посебно у САД, списак part tajm послова је велики. Лични буџет се може увећати радом у кол-центрима банака, повременим радом у великим робним кућама, магацинима, супермаркетима, али и печењем колача, склапањем играчака, израдом накита, шивењем и друго – објашњава Нада Филиповић.

Према њеном мишљењу, убудуће би према Закону о раду, било омогућено оснивање агенције за уступање радника, што се према искуствима дугих земаља, показало као добро и за раднике и за послодавце.

– Суштина је у томе да агенције формирају сопствену базу података о запосленима и повремено одређене раднике уступају компанијама, фирмама, предузећима. У том случају се агенције појављују као послодавац, брину о запосленом, уплаћује порезе и друге дажбине и, наравно зарађује одређени проценат – каже Нада Филиповић.