Менаџер са стилом

Посао хотелијера подразумева целодневни рад 365 дана у години, контролу свега што се у хотелу дешава, а генерални директор мора да буде на све спреман па и да лични живот прилагоди обавезама. Иако већ 35 година води хотеле овог ланца у разним деловима света, Маркадие се никад није одрекао сопственог стила живота.

Радио сам десет година на Блиском истоку и у афричким земљама у којима се говори француски. У јужној Азији сам провео девет година, а три године сам био у јужном Пацифику и две године, на почетку каријере, у Француској. У овом делу света никад нисам био и за мене је долазак у Београд био изазов. Веома је битно што сам познавао претходника Едварда Ендрјуса, знао сам како он води посао и шта ме у Београду очекује – каже Маркадие.

– Када дођете у неку средину, прво морате да се упознате са ситуацијом, а најважније је да искористите оно што већ постоји и што је урадио ваш претходник. Још је већа обавеза, када се ради о једном таквом светском ланцу који има своје стандарде и строго одређена правила. Чини се да је то лакше, међутим, ни један услужни објекат не може да се издвоји из локалне средине, а ту је и лични печат менаџера. У овом послу мора да се сложи много коцкица – додаје Жан Пјер.

Како каже наш саговорник, посебну пажњу сваки хотелијер мора да обрати на запослене у хотелу. У питању је вођење тима, које подразумева да се води рачуна о запосленима који су углавном из средине у којој се хотел и налази. Углавном су то млади људи, пуни идеја и енергије коју треба искористити, што је и изазов али и драгоцено искуство за једног менаџера. То није једноставан задатак и да би се добро обавио потребно једа се буде и  добар психолог.

– Зато је много важно колико сте оспособљени с да доносите брзе а исправнеодлуке. Да би сте то постигли морате свакодневно да се припремате и да сте у доброј кондицији. Волим да трчим, некад сам трчао и маратоне, али како ми то посао не дозвољава, користим прилику да свакодневно трчим 20 минута на машини, као и да возим бицикл у теретани. За овај посао је јако важна физичка кондиција – каже Маркадие.

Због неформалног стила понашања сматрају га атипичним генералним директором, који има хоби: мотори су му страст.

–Са моторима имате осећај слободе и зато их волим. Волим и да излазим и кувам, али никако компликована јела. Волим пасте и пице, наставља наш саговорник.

Када је реч о избору за одлазак на одмор каже да не волим воду и плаже већ планине и да волида шетам по планини.

– Волим да гледам филмове и често купујем DVD-јеве, али уживам и да читам, слушам класичну музику и идем у оперу. Често излазим у кафиће и увек на различита места, како би било занимљивије. Највише волим места на којима можете бити потпуно опуштени, где нема велике гужве, где можете да разговарате и да се међусобно чујете. Најважније је да атмосфера буде пријатна. То ми је важно и у хотелу. Волим да посећујем локалне ресторане, па и оне у којима се служи свежа риба– додаје Жан Пјер.

За српску кухињу каже да му је превише калорична и масна, јер у његовом јеловнику месо није претерано заступљено. Када је реч о пићима прија му да дегустира вина а код нас му се посебно допала – кајсијевача.

Жан Пјер Маркадие каже да је, за сада, „ожењен” послом, а за ону праву женидбу каже да се још увек нада да ће срести жену свог живота.