Европа се припрема за путовања после пандемије

Путници у Европи имају право на одштету не само у случају када је њихов лет отказан већ и ако је померен за више од сат времена, пресудио је прошле недеље највиши суд Европске уније. Наиме, Суд правде ЕУ закључио је да се лет сматра отказаним ако је померен за више од сат времена. Судије су у образложењу пресуде навеле да би путници тада могли да претрпе исти степен непријатности као и у случају отказивања лета јер морају да прилагоде своје планове, па чак и да потенцијално пропусте лет.

Иначе, према досадашњим правилима ЕУ, путници могу да захтевају одштету ако су њихови летови отказани мање од 14 дана пре поласка или касне више од три сата, или пак ако им је одбијено укрцавање због пребукираности. Компензација, која се креће од 250 до 600 евра, зависи од удаљености лета, с могућим смањењем од 50 одсто ако авио-компанија унапред понуди преусмеравање путника тако да закасне само неколико сати.

Ово је само једна од промена које су у последње две године донете у корист европских потрошача. Од када је велики број путника почетком пандемије остао без новца од отказаних летова, ЕУ на све начине покушава да поврати њихово поверење. Зато све чешће подсећају на права путника не само у авио-саобраћају него и другим видовима путничког транспорта.

Ако, на пример, касни воз или ће на крајње одредиште стићи са закашњењем од сат времена, путници имају право да откажу путовање и затраже хитну надокнаду новца, а уколико се за то одлуче, превозник је дужан да им обезбеди повратак до првобитног места поласка, чим се за то створе услови. Уколико одлуче да наставе путовање, опет имају право на накнаду у износу од 25 одсто цене карте ако воз касни од 60 до 119 минута, а у случају да не стиже у року од 120 минута, накнада износи половину те цене. Та надокнада се плаћа најкасније месец дана од подношења захтева.

Због кашњења од сат времена чак и на железници превозник је дужан да путницима обезбеди храну и пиће у зависности од времена чекања, па чак и смештај ако има потребе за тим 

Новац није једино право које путници у овом случају остварују. Због кашњења од сат времена превозник је дужан да им обезбеди храну и пиће у зависности од времена чекања, па чак и смештај ако има потребе за тим. Иначе, сва ова права не важе у случају да до кашњења није дошло грешком превозника или је путник о томе био обавештен пре куповине карте, наводе у европским потрошачким организацијама.

Када је реч о пртљагу, уколико се он изгуби или оштети током путовања, могуће је добити одштету која износи највише 1.300 евра по комаду, уколико путници могу да докажу вредност садржаја пртљага или 330 евра уколико немају доказе о томе шта су имали у коферу. Иначе, путници који током путовања железницом претрпе телесне повреде због незгоде за коју је одговоран превозник такође имају право на надокнаду у складу с повредама. Када је реч о начину на који се подносе рекламације, ни у земљама ЕУ изгледа да то није баш лако. Захтеви за надокнаду штете због кашњења воза путници првенствено подносе превознику од ког су купили карту. Захтев подносе уз посебан образац или писано, а уз рекламацију се прилажу оригиналне карте, резервације, доплате и потврда о кашњењу. Уколико превозник не одговори или путници нису задовољни његовим одговором, могу се обратити надлежном контролном телу, а то су углавном потрошачке организације или посебна удружења која су специјализована за заштиту потрошача у саобраћају.