Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Каква је будућност европске пољопривреде

Из ЕК сматрају да ће до 2031. доћи до пада потрошње меса, да воћаре очекује раст као и произвођаче органског млека
(Фото EPA-EFE/A. Cukic)

Европска комисија објавила је на свом сајту предвиђања раста и развоја пољопривреде на европском континенту у наредних десет година, односно до 2031. Акценат је стављен на органску производњу, расту потрошње органског млека и паду тражње за месом.

Како се наводи, протеински усеви биће све траженији, а климатске промене ће још више утицати на производњу воћа и поврћа, па и на раст тражње и цена. У наредној деценији доћи ће до пада потражње за месом па тако и производње житарица (за 2,8 одсто) због смањене потребе за сточном храном.

Истовремено се очекује скок потражње за органским млеком и могућност да се, до тада, потрошња са садашњих 3,5 одсто удвостручити. Предвиђа се да ће потрошња меса у ЕУ, по становнику, пасти са 69,8 килограма у 2018. на 67 до 2031. године. Број грла крава ће се смањити за седам процената. Када је реч о свињском месу, из ЕК наглашавају да стање остаје неизвесно, посебно због проблема са афричком кугом свиња а очекује се мања потрошња за око 1,5 килограма по становнику.

У живинарству тренутни раст потрошње могао би да се успори, али не превише, јер потрошачи пилетину сматрају за здравију у односу на остале врсте меса. У благом порасту ће бити производња и потрошња овчјег меса. Ако је судити по пројекцијама стручњака воћари немају разлога за забринутост, јер ће производња воћа остати стабилна. Ипак ће доћи до смањења засада јабука, али се рачуна на раст приноса захваљујући коришћењу нових сорти. Потрошње тог воћа могла би да буде увећана за 0,6 процената.

Истовремено су предвиђања да ће бити смањена производње парадајза због пада потрошње, а највећи италијански и шпански произвођачи парадајза већ су најавили смањење својих засада. Прерађевине би ипак могле да буду исплативе.

Домаћи стручњаци сматрају да су оваква предвиђања ЕК добрим делом заснована на сагледавању актуелних кретања на тржишту. Ипак, колико је пројекција будућности аграра реална, а колико подршка европском зеленом плану који је чини се прилично амбициозан?

– Треба увек да имамо у виду управо зелени план. Осим тога мислим да није узет у обзир и даљи раст цена житарица. Ипак, јасно је и сада да је много исплативије правити сир него млеко. Дакле, ићи на више фазе обраде – изјавио је за наш лист аналитичар Горан Ђаковић и уредник специјализованог магазина „Агробизнис”.

Нагласио је да је за овчарство очекиван раст тражње јер је у свету у порасту популација муслиманског дела становништва.

– Сматрам да одговор државе треба да буде удруживање. Звучи као флоскула, али пољопривредници без удруживања неће моћи да добију адекватну помоћ – каже наш саговорник. У контексту прогнозе ЕК о будућности аграра сматра да је исправно што ће помоћ отићи домаћим произвођачима парадајза и јагњади. Најављено је да ће они следеће године од државе добити део новца за изградњу фабрика за прераду парадајза у Лесковцу као и Книћу за месо, која ће бити прва и једина тог типа у Србији, напомиње он.

Државе Европске уније биле су обавезне да до краја ове године доставе стратешке планове развоја својих пољопривреда до 2027, усклађене са заједничком пољопривредном политиком. Копља се ломе око питања хоће ли зелена транзиција храну учинити још скупљом, а пољопривреднике још неконкурентнијим. Од чланица се очекује да достигну тај ниво да 25 одсто земљишта буде у функцији еколошке хране.

Ђаковић наводи да је Србија сличан план – шта ће бити подржано и на који начин – већ доставила Бриселу конкуришући за ИПАРД.

– Колико ми је познато у центру пажње су подршка за секторе: месо, млеко, као и за воћарство које бележи раст и где интересовања постоје са нових тржишта – каже он.

Органска производња је свакако будућност и ту су подстицаји у Србији већ четири пута већи него у конвенцијалној производњи.

– Свакоме препоручујем да се определи за органску производњу, нарочито у сектору млека, овчарства јер је то много исплативије. Пољопривредницима генерални савет и јесте да иду ка ономе за чим постоји тражња, а не за оним што би они волели – закључује Горан Ђаковић.

 

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

islam hajrudin
Svetla buducnost. Kruske :Anjou i Bosc. Jabuke:Golden Delishes i Jonatan Sljive:Ne preporucuju se jer ne mogu da sazrevaju u Germanskim Zemljama
Lillah
Budućnost je, ipak, tako je bar u svetu, u mesu proizvedenom iz matičnih ćelija, odnosno "veštačkom mesu". Za nas obične smrtnike u svako slučaju. Organska hrana jerezervisana za bogatu manjinu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.