Србија несебично помаже развој Републике Српске

Од нашег дописника

Источно Сарајево – Чести сусрети највиших званичника Србије и Републике Српске, које политичко Сарајево углавном критикује и оспорава, нису једини доказ чврсте и нераскидиве везе између Србије и Републике Српске. Осим добрих односа политичких руководстава, који су, према општим проценама, достигли највиши ниво, о постојању тесне, братске сарадње и повезаности сведоче и многи други конкретни примери, од изузетне важности за развој Републике Српске и бољи живот њених грађана. Доказ су многобројни развојни и инфраструктурни пројекти који су изграђени или се граде у Републици Српској уз финансијску помоћ Владе Србије.

Председник Савеза општина и градова Републике Српске Љубиша Ћосић каже да не постоји ни град ни општина у Српској (има их 63), почев од Бањалуке као највеће, па до Источног Мостара као најмањег, у којима Влада Србије није на одређени начин, првенствено финансијски, подржала реализацију неког од пројеката.

„Само у последње три године Србија је за изградњу инфраструктурних објеката широм Републике Српске издвојила из свог буџета више од 53 милиона евра. У истом том периоду град Источно Сарајево, који је никао на ледини и у ком живе углавном протерани сарајевски Срби, добио је око два и по милиона евра”, каже Ћосић за „Политику”.

Један од важнијих пројеката које је у целости финансирала Влада Србије, са око милион евра, јесте Трг Републике Србије, који је отворен у октобру 2020. године у центру општине Источно Ново Сарајево.

„Захваљујући разумевању и помоћи из Београда, завршени су и одређени пројекти и у преосталих пет општина које су у саставу Источног Сарајева. У Палама, на пример, реконструисана је једна саобраћајница, довршена је изградња Спомен-обележја погинулим борцима с подручја општине Источна Илиџа и обновљена зграда једне основне школе у општини Трново”, каже Ћосић, који је и градоначелник Источног Сарајева.

Финансијска помоћ Владе Србије, према његовим речима, „уграђена” је и у одређене пројекте у општинама Соколац и Источни Стари Град.

Упоредо док је у градовима и локалним заједницама у Републици Српској помагала изградњу мостова, школских објеката, обданишта, болница, путне и канализационе инфраструктуре, Србија није заборавила ни Србе у четири повратничке општине у Федерацији БиХ. Почетком 2020. године, на пример, у већински српском Дрвару отворен је, на иницијативу председника Александра Вучића, производни погон „Јумка” из Врања, у којем данас ради око 100 жена. Србима у Дрвару он је тада поручио да „на Србију увек могу да рачунају и да ништа не може да буде граница јер, иако живимо у различитим државама, увек припадамо истом, српском народу”.

Недавно је министар спољних послова Србије Никола Селаковић, заједно са Арноом Гујоном, директором Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, српским повратничким породицама у Босанском Петровцу (Унско-сански кантон) уручио уговоре о донацији 35 стеоних јуница. Исту ту донацију добило је и неколико бошњачких породица.

„Наставићемо да помажемо Србима у Босанском Петровцу, али и у Дрвару, Грахову и Гламочу. Помагаћемо и њиховим комшијама Бошњацима. То је оно што је наша регионална политика”, рекао је тада Селаковић.